U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz stava 1. istog člana, na koju se revizijom ukazuje.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je ... i bio je zaposlen kod tužene, gde je obavljao poslove ... u organizacionoj jedinici – Vetrinarskoj ambulanti u ... . Radni odnos mu je prestao 01.06.2017. godine, na osnovu pobijanog rešenja tužene od 30.05.2017. godine, kojim mu je otkazan Ugovor o radu, zbog prestanka potrebe za njegovim radom, primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, uz isplatu optpremnine.

Ispitujući zakonitost pobijanog rešenja utvrđeno je da je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u veterinarskoj stanici Vranje, od 16.09.2014. godine, određeno da se rad tužene odvija u okviru 6 organizacionih jedinica od kojih je jedna i Vetrinarska ambulanta u ..., u kojoj je sistematizovano samo jedno radno mesto i to za jednog izvršioca – ... - .... Tužilac je u ovu veterinarsku ambulantu premešten 7 meseci pre donošenja pobijanog rešenja. Dana 16.05.2017. godine, tužena je donela Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, kojim su izvršene izmene Pravilnika od 16.09.2014. godine, tako što je u Vetrinarskoj ambulanti u ... ukinuto radno mesto ..., a sistematizovano radno mesto veterinarskog tehničara za 2 izvršioca. Nakon toga, 30.05.2017. godine, tužena je donela Odluku kojom je iskazala ekonomske i organizacione promene i potrebu smanjenja obima posla u pružanju veterinarskih usluga i aktivnosti. Ovom Odlukom je utvrđen i maksimalan broj potrebnih radnika za obavljanje planiranih poslova u periodu od 01.06. do 01.12.2017. godine, sa utvrđenom kvalifikacionom strukturom u organizacionim jedinicama, tako što je prema obimu i planu poslovanja za ovaj period utvrđen višak od jednog zaposlenog i to na radnom mestu ... u Vetrinarskoj ambulanti u ..., jer je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 16.05.2017. godine to radno mesto ukinuto. Na osnovu navedenih opštih akata, tužena je 30.05.2017. godine donela pobijano rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, zbog prestanka potrebe obavljanja posla na koje je raspoređen.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, nalazeći da tužena pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu nije bila u obavezi da donosi program rešavanja viška zaposlenih, niti da primenjuje kriterijume za utvrđivanje ko od zaposlenih predstavlja višak, s obzirom da je radno mesto tužioca ukinuto, a poslovi i nadležnost za obavljanje ovih poslova za područje ... nisu preneti na poslove drugog ... ili u delokrug tužene Veterinarske stanice Vranje, na osnovu čega zaključuje da je rešenje doneto u zakonitom postupku, te da je postojao osnov za otkaz ugovora o radu tužiocu, a što i tužbeni zahtev čini neosnovanim.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilno preinačio prvostepenu presudu, usvojio tužbeni zahtev i poništio pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu, uz obavezu tužene da ga vrati na rad, a da se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/05... i 75/14), poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu, ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi, između ostalog i na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenih poslova ili dođe do smanjenja obima posla. Iako tužena, s obzirom na broj zaposlenih kojima je otkazan ugovor o radu po ovom osnovu – u odnosu na ukupan broj zaposlenih, nije bila u obavezi da donosi program rešavanja viška zaposlenih u skladu sa članom 153. Zakona, za zakonit prestanak radnog odnnosa, primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona, neophodno je da za to postoji opravdan razlog u smislu prestanka potrebe za obavljanjem određenih poslova ili smanjenja obima posla.

Tehnološke, ekonomske i organizacione promene kod poslodavca predstavljaju njegovu poslovnu politiku, koju sud nije ovlašćen da ceni u postupku ocene zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa zaposlenom po ovom osnovu, ali razlozi za prestanak potrebe za radom zaposlenog moraju biti opravdani. U konkretnom slučaju, tužena je veterinarska stanica, koja u svom sastavu ima veterinarske ambulante. Odredbom člana 16. stav 3. u vezi člana 17. Zakona o veterinarstvu („Sl. glasnik RS“ br. 9/05... i 93/12), određeni su uslovi pod kojima veterinarska ambulanta može da obavlja veterinarske poslove (iz stava 1. ovog člana) od kojih je jedan da veterinarska ambulanta mora da ima u stalnom radnom odnosu zaposlenog najmanje jednog veterinara sa licencom. Pravilnikom od 16.05.2017. godine, kojim su izvršene izmene i dopune Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod tužene i Odlukom od 30.05.2017. godine, o ekonomskim i organizacionim promenama i smanjenju obima posla, ukinuto je radno mesto ... u Vetrinarskoj ambulanti u ..., koji je prema prethodnom Pravilniku bio jedini izvršilac u ovoj ambulanti, a sistematizovano je radno mesto veterinarskog tehničara za dva izvršioca.

Shodno iznetom, Vrhovni kascioni sud nalazi da osnovano drugostepeni sud zaključuje da je pobijano rešenje doneto u nezakonitom postupku, s obzirom da prema Zakonu o veterinarstvu veterinarska ambulanta ne može da posluje ako u svom sastavu nema zaposlenog ..., da je Odluka o ekonomskim i organizacionim promenama i smanjenju obima posla u pružanju veterinarskih usluga i aktivnosti tužene, doneta nakon Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, kojim je radno mesto tužioca već bilo ukinuto, ali i s obzirom na činjenicu da je tužena i pored konstatacije da postoji potreba za smanjenjem broja radnih mesta – zbog smanjenog obima posla na području ... u projektovanom periodu od narednih 6 meseci, u istoj veterinarskoj ambulanti sistematizovala radno mesto veterinarskog tehničara za 2 izvršioca, dakle broj izvršilaca u ovoj ambulanti je povećan sa 1 na 2 (pri čemu je bez uticaja što je drugačija kvalifikacija ovih izvršilaca), čime tužena nije realizovala odluku o smanjenju broja izvršilaca s obzirom na konstatovani smanjeni obim posla u ovoj veterinarskoj ambulanti, a time nije opravdala ni potrebu ukidanja radnog mesta tužioca.

Pred navedenog, pravilno drugostepeni su zaključuje i da je premeštajem tužioca u veterinarsku ambulantu u ... (aneks od 03.10.2016. godine), svega par meseci pre donošenja ovih akata, tužena koristila ovo svoje pravo suprotno cilju kome ono služi – da se zaposlenom omogući obavljanje poslova u organizacionoj jedinici u koju je raspoređen, jer je morala imati saznanje o smanjenom obimu posla zbog smanjenja stočnog fonda na tom području i u momentu premeštaja tužioca, iz čega proizilazi osnovan zaključak drugostepenog suda da se radi o zloupotrebi prava od strane tužene, kao poslodavca, te da je rešenje o raspoređivanju doneto u cilju proglašenja tužioca tehnološkim viškom

Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijano rešenje tužene o prestanku radnog odnosa tužiocu nezakonito, te je kao takvo poništeno pobijanom odlukom, uz pravilnu primenu materijalnog prava i usvojen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na ovaj način, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić