Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog JKP ''Gradsko saobraćajno preduzeće'' Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 641/23 od 22.02.2023. godine, u sednici održanoj 31.05.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 641/23 od 22.02.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 641/23 od 22.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda Beogradu P1 367/22 od 24.11.2022. godine, stavom prvim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane na radu koja se isplaćuje u novcu isplati za januar 2019. godine iznos od 1.794,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.02.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane na radu koja se isplaćuje u bonovima, isplati za januar 2019.godine iznos od 1.196,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.02.2019. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 32.300,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 641/23 od 22.02.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 367/22 od 24.11.2022. godine, a žalbu tuženog odbio kao neosnovanu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog da se obaveže tužilac da mu plati troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu zbog neisplaćenog dela naknade za troškove ishrane na radu u januaru 2019. godine, a pobijanom odlukom tužbeni zahtev tužioca je usvojen. Odluka sudova o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca ne odstupa od sudske prakse o pravu zaposlenog na isplatu ''neto'' iznosa novčane naknade i zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava, pri čemu tuženi u reviziji ne ukazuje na drugačije odluke sudova u predmetima sa istim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovom predmetu.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br.10/23) pa je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, u toj vrsti spora dozvoljenost revizije ceni se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 11.02.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 2.990,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić