Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilje zahtevajući troškove revizijskog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), pa je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revizije tužilje o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku su bez uticaja na odlučivanje imajući u vidu da ta bitna povreda nije razlog zbog revizija može da se izjavi na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. U drugostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, na koje tužilja neosnovano u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na osnovu Ugovora o radu broj .. od 23.09.2010. godne. Aneksom ugovora od 02.04.2019. godine tužilja je raspoređena na radno mesto radnika ..., dok su Aneksom ugovora o radu od 05.09.2019. godine usklađena prava i obaveze u skladu sa odredbama Zakona o radu, a u cilju usaglašavanja odredbi svih ranije zaključenih ugovora i aneksa sa opštim aktima poslodavca. Rešenjem tuženog broj .. od 04.11.2019. godine, tužilji je otkazan Ugovor o radu broj .. od 23.09.2010. godine, sa svim aneksima, usled prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređena u smislu odredbe lana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i istoj je isplaćena otpremnina od strane tuženog u skladu sa ovim rešenjem u iznosu od 140.551,62 dinara. U obrazloženju pomenutog rešenja navedeno je da je usled ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca tužiljino radno mesto ukinuto, te da poslodavac zaposlenoj nije mogao da obezbedi premeštaj na drugo odgovarajuće radno mesto. Donošenju osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu prethodilo je donošenje odluke o ukidanju radnih mesta broj ../19 od 30.09.2019. godine i Odluke o izmeni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka kod tuženog 69/19 od 30.09.2019. godine kojima je smanjen broj zaposlenih kod tuženog i između ostalog ukinuto je radno mesto ... na kom je tužena bila raspoređena. Navedeni akti objavljeni su na oglasnoj tabli tuženog i isti su stupili na snagu pre donošenja osporenog rešenja. Tuženi je doneo i Program rešavanja viška zaposlenih broj 431 od 31.10.2019. godine, kojim su utvrđeni razlozi za donošenje Programa i ukupan broj zaposlenih kod poslodavca, broj, kvalifikaciona struktura, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak, te poslovi koje obavljaju, kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih, mere za zapošljavanje, sredstva za rešavanje socijalno - ekonomskog položaja viška zaposlenih i rok u kome će biti otkazani ugovori o radu. Navedni Program dostavljen je Nacionalnoj službi za zapošljavanje i sindikalnim organizacijama, koji su dostavili svoja izjašnjenja. Tuženi je uputio pozive privrednom društvu „Tref socks“ Ivanjica, PD „Tref Calze“ Ivanjica, Društvu za proizvodnju i trgovinu „Lider-teh“ DOO Ivanjica i SZR „Svila“ Arilje da se priduže naporima da se pronađe najbolje moguće rešenje za zaposlene, te da se ukoliko imaju potrebu za angažovanjem zaposlenih na nekoj od radnih pozicija u okviru njihove kompanije obrate društvu ili Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje odbili primenom odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu u vezi odredbe člana 150. stav 1. istog zakona i člana 121. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog nalazeći da je tužilji radni odnos prestao u zakonito sprovedenom postupku i da je zbog toga neosnovan i njen zahtev za naknadu materijalne štete, u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 95/18), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Na osnovu odredbe člana 158. stav 1. istog zakona, poslodavac je dužan, da pre otkaza ugovora o radu u smislu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu, u skladu sa ovim članom zakona.

Dakle, uslov za otkaz od strane poslodavca je da je došlo do tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem nekog posla, kada se isti ukidaju ili pak dolazi do smanjenja obima posla u kom slučaju se smanjuje broj izvršilaca na tom radnom mestu. Navedene promene kod poslodavca u pogledu sitematizovanih radnih mesta i broja potrebnih izvršilaca moraju biti izražene u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca ili nekom drugom aktu kojim poslodavac utvrđuje organizacione delove i vrste poslove koji se obavljaju, vrstu i stepen stručne spreme, kao i druge uslove koji moraju biti ispunjeni za rad na tim poslovima.

U konkretnom slučaju, donošenju pobijanog rešenja, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, prethodilo je donošenje Odluke o ukidanju radnih mesta broj HLI-68/19 od 30.09.2019. godine i Odluke o izmeni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka kod tuženog broj HLI-69/19 od 30.09.2019. godine, kojima je, između ostalog, ukinuto radno mesto radnika ... na kom je tužilja bila raspoređena. Pored toga, tuženi je doneo i Program rešavanja viška zaposlenih broj 431 od 31.10.2019. godine, kojom su utvrđeni razlozi za donošenje programa, ukupan broj zaposlenih kod poslodavca, broj, kvalifikaciona struktura, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslovi koje obavljaju, kriteriju za utvrđivanje viška zaposlenih, mere za zapošljavanje, sredstva za rešavanj socijalno – ekonomskog položaja viška zaposlenih i rok u kome će biti otkazani ugovori o radu. Program je dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje i sindikalnim organizacijama koje su dostavile svoja izjašnjenja.

Imajući u vidu da je kod tuženog poslodavca prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima je tužilja bila raspoređena usled ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca, te pošto poslodavac nije bio u mogućnosti da izvrši premeštaj tužilje na drugo radno mesto koje bi bilo odgovarajuće za nju prema vrsti i stepenu njene stručne spreme i znanju i sposobnostima zaposlene, kao i da poslodavac nije bio u mogućnosti da sprovede ni jednu drugu meru predviđenu odredbom člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, sledi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je pobijano rešenje, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, zakonito, a zahtev tužilje za njegov poništaj, vraćanje na rad i naknadu štete, neosnovan.

Navodi revizije tužilje se, neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega nisu posebno razmatrani, budući da, u smislu odredbe člana 407. stav 2, ne predstavljaju dozvoljeni revizijski razlog, a ponavljaju se i žalbeni navodi koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, za koje je taj sud dao jasne i pravilne razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata, te ih, na osnovu odredbe člana 414. stav 2. Zakona o parničnom postupku, nije detaljno obrazlagao.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Troškovi revizijskog postupka tuženom nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pa je Vrhovni sud odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. istog zakona.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković