Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, kojom presudu pobija u celosti, iz svih zakonom predviđenih razloga, u suštini sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu preinači i usvoji u celosti tužbeni zahtev, ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje po žalbi tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po reviziji tužioca, po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/2018 i 18/2020) i našao da je revizija nedozvoljena protiv rešenja sadržanog u prvom stavu izreke pobijane presude, kojim je, po žalbi tužioca, u korist tužioca delimično preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi. U tom delu revizija je odbačena, po odredbi člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 4. Zakona o parničnom postupku. U odnosu na odluku u drugom stavu izreke kojom je prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je poništeno rešenje tuženog broj ../17 od 10.04.2017. godine, o privremenom udaljenju tužioca sa rada, revizija je nedozvoljena, jer se ne tiče odluke u parnici o sporu o zasnivanju, postojanju, niti o prestanku radnog odnosa, kada je revizija dozvoljena po odredbi člana 441. Zakona o parničnom postupku, niti je dozvoljena po odredbama člana 403. Zakona o parničnom postupku. Zato je u tom delu revizija odbačena po odredbi člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku. U odnosu na pobijanu presudu u preostalom delu, revizija je neosnovana.

Pobijana presuda je doneta bez učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilac u reviziji opisno ističe povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred prvostepenim sudom, u vezi odlučivanja o dokaznim predlozima, primeni pravila o teretu dokazivanja, izvođenja dokaza – Pravilnika o radu tuženog i veštačenja, zatim daje ocenu nalaza veštaka i iskaza svedoka i zakonskog zastupnika tuženog, što nisu zakonom predviđeni revizijski razlozi, prema odredbi člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Revizijom se pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije dozvoljen razlog za reviziju protiv pobijane presude, prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, dana 10.04.2017. godine pod br. ../17 tuženi je doneo rešenje na osnovu člana 165. tačka 3. i člana 192. Zakona o radu, kojim je tužioca privremeno udaljio sa rada pre isteka roka iz člana 180. stav 1. Zakona o radu, u trajanju od najduže tri meseca, počev od 11.04.2017. godine. Istog dana je na osnovu člana 189. stav 2. tačka 1. i 5. i člana 180. Zakona o radu, člana 45. tačka 4. i 5. Pravilnika o radu i člana 14. stav 1. tačka 4. i 5. Ugovora o radu broj ../16 od 12.02.2016. godine uputio upozorenje tužiocu da zbog činjenja povreda radne obaveze (nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, nezakonito raspolaganje sredstvima društva i zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja, koje povrede radne obaveze su utvrđene Zakonom i ugovorom o radu), su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu. U obrazloženju ovog upozorenja se, između ostalog, navodi da je tužilac kao kondukter na redovnim autobuskim linijama u periodu od 01.12.2016. godine do 06.02.2017. godine, prepravljao putne karte, te unosio manje iznose u putne karte nego što je naplatio od putnika, a razliku cene zadržao za sebe, te je na navedeni način tužilac oštetio tuženog za ukupan iznos od 767.730,00 dinara i da je veštačenjem putem veštaka iz oblasti grafoskopije i traseologije utvrđeno da je tužilac ispravljao karte i unosio pogrešan iznos primljenih sredstava. Direktor tuženog je u cilju rešavanja ovog problema angažovao stalnog sudskog veštaka iz oblasti grafoskopije i traseologije, kome su predočena dokumenta u cilju veštačenja, zbog čega je formirana i posebna komisija kod tuženog, da bi ispitala ceo slučaj i pribavila svu dokumentaciju u cilju ovog veštačenja, pošto svaki kondukter zadužuje u depou određeni broj karata po serijskim brojevima, te iste mora da razduži preko kontrolnog lista. Direktor tuženog je na razgovor pozvao sva lica koja su i ranije po saznanjima tuženog pravila iste prekršaje. Tužilac je u prisustvu drugih lica rekao da je on to uradio i da će vratiti nastali dug, te da će dati o navedenom izjavu sa priznanjem overenu kod notara. U rešenju tuženog br. ../17 od 26.04.2017. godine je navedeno da se tužiocu otkazuje ugovor o radu od 12.02.2016. godine, koji je usaglašeni i prečišćeni ugovor o radu br. ../2013 od 21.05.2013. godine, da se otkaz daje zbog povrede radne obaveze iz člana 45. tačka 4. i 5. Pravilnika o radu i člana 14. stav 1. tačka 4. i 5. Ugovora o radu od 12.02.2016. godine, zato što je zaposleni, tužilac, kao kondukter na redovnim autobuskim linijama u periodu od 01.12.2016. godine do 06.02.2017. godine prepravljao putne karte, unosio manje iznose u putne karte nego što je naplatio od putnika. Veštačenjem iz oblasti grafoskopije i traseologije je utvrđeno da je falsifikovana 1491 autobuska karta u decembru 2016. godine, koje je ispunjavao i razdužio tužilac kao kondukter, da je falsifikovana 1191 autobuska karta u mesecu januaru 2017. godine, koje je popunjavao i razdužio tužilac kao kondukter, dok je u februaru 2017. godine falsifikovana 241 autobuska karta koje je popunjavao i razdužio tužilac kao kondukter. Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza u postupku utvrdio da tužilac jeste učinio povrede radne obaveze koje mu se stavljaju na teret pobijanim rešenjima.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, doneto u zakonom predviđenom postupku u skladu sa odredbom člana 185. stav 1. i 2. Zakona o radu, na osnovu odredaba člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu, člana 45. Pravilnika o radu tačka 4. i 5. i člana 14. stav 1. tačka 4. i 5. Ugovora o radu tužioca od 12.02.2016. godine, jer je tužilac učinio povredu radne obaveze tako što je kao kondukter na redovnim autobuskim linijama u periodu od 01.12.2016. godine do 06.02.2017. godine prepravljao putne karte, unosio manje iznose u putne karte nego što je naplaćivao od putnika i razliku cene zadržao za sebe.

Tužilac u reviziji osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, da je tužilac falsifikovao karte, te ističe da je predložio veštačenje na okolnost da li su karte koje su dostavljene uz odgovor na tužbu prepravljane, na koji način i ko je bio zadužen za navedene karte kao kondukter, koji dokaz nije izveden. Međutim, kako je navedeno, prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbijen, jer su za donošenje osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu tužioca ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu, zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 14. stav 1. tačka 4. i 5. Ugovora o radu zaključenog između tužioca i tuženog (nezakonito raspolaganje sredstvima Društva i zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja), krivicom zaposlenog, a rešenje je doneto u zakonito sprovedenom postupku. Revident se neosnovano poziva na odredbe Zakona o radu iz člana 163. stav 5., o naknadi štete koju zaposleni prouzrokuje poslodavca, jer te odredbe nisu od značaja za odluku o tužbenom zahtevu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Prema iznetom je revizija odbijena kao neosnovana, primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić