U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, čiji je punomoćnik Zlatibor Slavić, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničkog centra „Kragujevac“ iz ..., čiji je punomoćnik Goran Ivanović, advokat iz ..., radi isplate jubilarne nagrade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 105/15 od 02.07.2015. godine, u sednici održanoj 02.11.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 105/15 od 02.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 698/14 od 25.07.2014. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužilji na ime jubilarne nagrade za 35 godina rada kod tuženog plati 90.545,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2012. godine pa do isplate; stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj plati zakonsku zateznu kamatu na ime jubilarne nagrade za 35 godina rada kod tuženog od 90.545,45 dinara, počev od 30.01.2010. godine do 31.12.2011. godine; stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 105/15 od 02.07.2015. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 698/14 od 25.07.2014. godine u stavovima prvom i trećem izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže da joj na ime jubilarne nagrade za 35 godina radnog staža plati 90.545,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2012. godine do isplate, te je obavezana tužilja da na ime troškova parničnog postupka plati tuženom 5.260,00 dinara u roku od 15 dana od prijema pisanog otpravka presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Obzirom da je revizija tužilje dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud nije odlučivao o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u radnom odnosu kod tuženog, a 35 godina radnog staža navršila je 24.12.2009. godine. Opštim kolektivnim ugovorom koji je bio na snazi u vreme kada je tužilja ostvarila 35 godina rada kod tuženog bilo je ugovoreno da se Posebnim kolektivnim ugovorom kod poslodavca uređuje i pravo zaposlenog na jubilarnu nagradu. Opšti akt tuženog – Pojedinačni kolektivni ugovor od 17.03.2008. godine, prestao je da se primenjuje 31.10.2008. godine, a Poseban kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove stupio je na snagu 05.06.2010. godine. U vreme kada je tužilja ostvarila 35 godina rada kod tuženog, nije postojao opšti akt kojim bi zaposlenima kod tuženog bilo uređeno pravo na jubilarnu nagradu. Tuženi nije rešenjem odlučio o pravu tužilje na jubilarnu nagradu, a instrukcijom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijala u … od 28.11.2011. godine i dopunom od 06.12.2011. godine, bila je regulisana isplata jubilarne nagrade zaposlenima u zdravstvenim ustanovama za 2009. i 2010. godinu. U skladu sa ovom instrukcijom isplata jubilarne nagrade zaposlenima, koji su jubilarni broj godina rada stekli u 2009. i 2010. godini, mogla je da se izvrši samo na osnovu spiskova zaposlenih dostavljenih Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje najkasnije do 31.12.2011. godine. Tužilja je bila na spisku zaposlenih kod tuženog za isplatu jubilarne nagrade za 35 godina radnog staža od 90.545,45 dinara, a tuženi je Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje spisak zaposlenih dostavio 07.02.2012. godine, odnosno po isteku određenog roka.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je tužbeni zahtev osnovan na osnovu člana 120. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i činjenice da je tuženi sastavio spisak zaposlenih koji su u 2009. godini stekli pravo na jubilarnu nagradu na kome se nalazi i tužilja sa određenim pripadajućim iznosom jubilarne nagrade, pa kako je tuženi zadocnio sa dostavljanjem spiskova nadležnom Fondu u obavezi je da ovu nagradu isplati tužilji.

Drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, obzirom da u vreme kada je tužilja ostvarila 35 godina rada kod tuženog nije postojao opšti akt – Posebni kolektivni ugovor poslodavca, kojim bi zaposlenom kod tuženog bilo uređeno pravo na jubilarnu nagradu, zbog čega je tužbeni zahtev odbio.

Zakon o radu u članu 120. tačka 1. propisuje da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je zahtev tužilje za isplatu jubilarne nagrade u konkretnom slučaju neosnovan. Zakon daje mogućnost, ali ne ustanovljava obavezu poslodavca da utvrdi pravo zaposlenog na isplatu jubilarne nagrade, što znači da je reč o pravu koje poslodavac može ali ne mora da prizna zaposlenom. Pravo na jubilarnu nagradu ne ostvaruje se automatski samim navršavanjem potrebnog broja godina radnog staža zaposlenog, već mora da postoji opšti akt ili ugovor o radu kojim je propisano ovo pravo zaposlenog. Opštim kolektivnim ugovorom koji je bio na snazi u vreme kada je tužilja ostvarila 35 godina rada kod tuženog („Sl. glasnik RS“, broj 50/2008...8/2009), u članu 36. bilo je ugovoreno da se Posebnim kolektivnim ugovorom kod poslodavca uređuje pravo zaposlenog na jubilarnu nagradu. Pojedinačni kolektivni ugovor tuženog od 17.03.2008. godine prestao je da se primenjuje 31.10.2008. godine, a Poseban kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove objavljen je u „Službenom glasniku RS“ broj 36/10 od 28.05.2010. godine i stupio na snagu 05.06.2010. godine, tako da u vreme kada je tužilja ostvarila 35 godina rada kod tuženog nije postojao opšti akt kojim je bilo uređeno pravo na jubilarnu nagradu. Ugovorom o radu tužilji takođe nije utvrđeno to pravo, niti je tuženi rešenjem odlučio o pravu tužilje na jubilarnu nagradu, a spisak zaposlenih sastavljen na osnovu instrukcija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ne može da bude osnov za sticanje prava na isplatu jubilarne nagrade.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća –

sudija Vesna Popović

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić