Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu, kojim je preinačena prvostepena presuda i usvojen tužbeni zahtev tužilje, tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu, u granicama revizijskih navoda, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog dana 19.08.2009. godine na određeno vreme do povratka doktorke BB sa specijalizacije, kao doktor medicine u Službi ... . Rešenjem tuženog od 19.05.2011. godine otkazan joj je ugovor o radu zbog isteka roka na koji je zasnovan, nakon čega je sa tužiljom zaključen nov ugovor o radu 18.05.2011. godine, kojim je tužilja zasnovala radni odnos do povratka doktorke VV sa specijalizacije. Aneksima od 15.03.2011. godine i 12.01.2012. godine tužilja je raspoređivana na poslove doktora medicine u službi za ... počev od 12.01.2012. godine. Rešenjem od 26.09.2013. godine stavljen je van snage ugovor o radu od 18.05.2011. godine i novim ankesom zaključenim tog dana tužilja je raspoređena na poslove doktora medicine na period od tri meseca u službi za ... . Aneksom od 26.02.2013. godine tužilji je produžen radni odnos na tri meseca, pod istim uslovima. Po isteku roka iz tog aneksa zaključen je novi ugovor o radu na određeno vreme dana 25.12.2013. godine sa početkom rada tužilje od 27.12.2013. godine u istoj službi na vreme od tri meseca. Po isteku roka od tri meseca, tužilja i tuženi su zaključili ugovor o radu 21.03.2014. godine, kojim je tužilja zasnovala radni odnos na određeno vreme od 27.03.2014. godine do dva meseca u istoj službi. Po isteku ugovorenog roka od dva meseca doneto je pobijano rešenje tuženog od 22.05.2014. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, počev od 26.05.2014. godine. U postupku je utvrđeno da se doktorka VV vratila na rad 02.09.2013. godine, da je radila pet radnih dana kada je počela da koristi godišnji odmor, nakon čega je nastavila da radi. Tužilja je do 27.09.2013. godine radila kao doktor medicine u službi za ..., a potom kao doktor medicine u službi za ... .

Odlučujući o tužbenom zahtevu tužilje da se utvrdi da joj je radni odnos kod tuženog prerastao u radni odnos na neodređeno vreme počev od 07.09.2013. godine, odnosno počev od 02.10.2013. godine, prvostepeni sud odbija oba tužbena zahteva, kvalifikujući ih kao osnovni i eventualni tužbeni zahtev. U skladu sa navedenim, odbijen je i zahtev tužilje da se vrati na rad, da se poništi rešenje o otkazu od 22.05.2014. godine kao nezakonito i da se utvrdi da su bez pravne važnosti ranije doneta rešenja tuženog, kojima je tužilja zasnivala radni odnos na određeno vreme. Prvostepeni sud nalazi da tužilja nije bila radno angažovana na poslovima doktora medicine u Službi za ... u periodu dužem od dvanaest meseci, odnosno da od povratka dr VV na rad nije nastavila da radi najmanje pet radnih dana po isteku tog roka od dvanaest meseci. Obrazlaže da tužilja nije tužbom osporila ranije doneta rešenja tuženog.

Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo. Odluku o osnovanosti tužbenog zahteva tužilje zasniva na odredbi člana 37. stav 4. tada važećeg Zakona o radu, nalazeći da se radni odnos tužilje zasnovan radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog pretvorio u radni odnos na neodređeno vreme jer je tužilja nakon povratka odsutne zaposlene dana 02.09.2013. godine nastavila da radi duže od pet radnih dana (do 27.09.2013. godine). Smatra da ne postoje primarni i eventualni tužbeni zahtev već se radi o jednom zahtevu, sa razlikom od kog datuma se traži utvrđenje da je radni odnos postao radni odnos na neodređeno vreme.

Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da je drugostepena odluka doneta pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Odredbom člana 37. stav 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05) propisano je da radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog radnika, može se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. Stavom 4. iste odredbe propisano je da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.

Radni odnos na određeno vreme, zasnovan radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, predstavlja poseban vid radnog odnosa na određeno vreme, u odnosu na radni odnos na određeno vreme regulisan odredbom istog člana u stavu 1. Prema odredbi člana 37. stav 1. Zakona o radu, radni odnos se zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koje traje određeno vreme i slično, za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od dvanaest meseci. Radni odnos radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog nije limitiran trajanjem od 12 meseci već traje do povratka odsutnog zaposlenog na rad. Zakonom ustanovljeno pravilo o preobražaju radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme primenjuje se u oba slučaja zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme. Razlika je samo u tome od kada se računa rok od pet radnih dana u okviru kog je zaposleni nastavio da radi. U slučaju zasnivanja radnog odnosa radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, taj rok se računa od povratka tog zaposlenog na rad. Utvrđena je kao nesporna činjenica da se doktorka VV vratila na rad 02.09.2013. godine, a da je tužilja koja je bila zaposlena do povratka imenovane doktorke na rad i nakon njenog povratka nastavila da radi na istim poslovima duže od pet radnih dana. Imajući navedeno u vidu, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je na opisani način nastao preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.

Revizijom tuženog osporava se takav materijalnopravni zaključak drugostepenog suda. Ističe se da nema mesta primeni odredbe člana 9. stav 2. Zakona o radu jer tuženi kao poslodavac nije davao tužilji netačna obaveštenja u vezi sa zaključenim ugovora o radu, niti je utvrđeno da su odredbe tih ugovora o radu bile nepovoljnije po tužilju od uslova utvrđenih zakonom. Revident ističe da je tužilja bila dužna da blagovremeno, u zakonom predviđenom postupku, osporava rešenja tuženog, na osnovu kojih je zasnivala radni odnos na određeno vreme, što tužilja nije učinila. Ukazuje se da je tužilji radni odnos mogao prerasti u radni odnos na neodređeno vreme samo u slučaju da je od povratka odsutne zaposlene (dr VV) protekao rok od dvanaest meseci, pa dodatni rok od najmanje pet radnih dana. Takođe, rok se imao računati od povratka dr VV sa specijalizacije, a ne na rad, budući da je na taj način tužilja zasnovala radni odnos do povratka ove doktorke sa specijalizacije, koja u momentu povratka doktorke na rad nije bila okončana.

U slučaju zasnivanja radnog odnosa radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, za prerastanje takvog radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme, u skladu sa odrebom člana 37. stav 4. Zakona o radu, nije potrebno da je od povratka privremeno odsutnog zaposlenog na rad protekao rok od dvanaest meseci. Potrebno je i dovoljno da je od povratka privremeno odsutnog zaposlenog na rad, zaposleni koji je menjao tog privremeno odusutnog zaposlenog nastavio da radi na istim poslovima još najmanje pet radnih dana. Odredba člana 37. stav 4. Zakona o radu tako i glasi, budući da se u istoj navodi „ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos“. Rok za koji je zasnovan radni odnos, u slučaju zamene privremeno odsutnog zaposlenog, jeste do povratka tog zaposlenog na rad. Usled navedenog, nije od uticaja ni revizijski navod tuženog da je tužilja zasnovala radni odnos do povratka imenovane doktorke sa specijalizacije, a ne do povratka te doktorke na rad. Činjenica je da je tužilja zasnovala radni odnos radi zamene te doktorke kao privremeno odsutnog zaposlenog upravo radi obavljanja poslova koje je obavljala ta doktorka, za vreme dok je ista odsutna sa posla. Njen povratak na posao, bez obzira što nije bila okončana specijalizacija, podrazumeva da je prestala potreba da tužilja angažovana kao njena zamena nastavi da obavlja te iste poslove. Budući da je tužilja nesporno nastavila da obavlja iste poslove u trajanju dužem od pet dana od povratka doktorke VV na rad, nesporno su bili ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme. Upravo se u navedenom ogleda i nezakonitost otkaza ugovora o radu, koji je tužilji dat naknadno dana 22.05.2014. godine, kada su već bili ispunjeni uslovi za prerastanje radnog odnosa tužilje na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.

Bez uticaja je revizijski navod tuženog da tužilja nije u zakonu predviđenom roku pobijala prethodno zaključene ugovore i anekse ugovora o radu, kojima je zasnivala radni odnos na određeno vreme kod tuženog. U situaciji kada se tužbom traži utvrđenje o prerastanju radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, te shodno tome poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, ranije zaključeni ugovori o radu na određeno vreme svakako ostaju bez pravnog dejstva. U tom smislu takav zahtev ispostavlja se kao suvišan, budući da se utvrđenjem da je radni odnos tužilje na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme i da je nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu, u celosti iscrpljuje svrha tužbenog zahteva. S druge strane, za postavljanje tog tužbenog zahteva nije bio preduslov da je tužilja prethodno pobijala navedene ugovore o radu.

Kako su izneti revizijski navodi tuženog ocenjeni kao neosnovani, Vrhovni kasacioni sud odbio je reviziju tuženog, primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić