.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1863/2024
19.12.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Panov, advokat iz ..., protiv tuženog “Eurobank Direktna banka” a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Boris Baklaja, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, naknade štete i uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5073/23 od 06.12.2023. godine, u sednici održanoj 19.12.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5073/23 od 06.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1632/11 od 29.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se poništi kao nezakonito rešenje pravnog prethodnika tužene br. .. od 10.11.2009. godine otkaz ugovora o radu tužilje od 07.09.2006. godine, sa pripadajućim Aneksima zaključenim između pravnog prethodnika tužene kao poslodavca i tužilje kao zaposlene. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj na ime naknade štete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu isplati izgubljene neto mesečne zarade u ukupnom iznosu od 3.692.020,81 dinar, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa, pa do isplate, u visini i od datuma bliže označenog u sadržini tog stava. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj na iznos utvrđenih zarada iz stava drugog izreke ove presude nadležnim fondovima za obavezno socijalno osiguranje uplati dopirnose za obavezno socijalno osiguranje po stopama koje budu važile na dan isplate izgubljenih zarada. Stavom četvrtim izreke u odnosu na deo tužbe tužilje da se obaveže tuženi da za tužilju na iznose iz stava drugog izreke ove presude prema nadležnoj poreskoj upravi uplati poreze po stopama koji budu važili na dan isplate izgubljenih zarada. Treći osnovni sud u Beogradu se oglasio apsolutno nenadležnim te odbacio tužbu tužilje u ovom delu. Stavom petim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete zbog neisplaćene naknade troškova za ishranu tokom rada isplati ukupan iznos od 153.365,18 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene mesečne iznose, počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa, pa do isplate u visini i od datuma bliže označenim u sadržini tog stava. Stavom šestim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj isplati naknadu troškova prevoza u ukupnom iznosu od 34.872,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene mesečne iznose počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do isplate, u visini i od datuma bliže označenih u sadržini tog stava. Stavom sedmim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postpka. Stavom osmim izreke obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 581.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom devetim izreke predko dosuđenog iznosa troškova pa do traženog iznosa zahtev tuženog je odbijen kao neosnovan.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5073/23 od 06.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1632/11 od 29.09.2022. godine, u stavu prvom, drugom, trećem, petom, šestom, sedmom i osmom izreke. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Ispitujući pobijanu presudu shodno odredbi člana 408. ZPP-a a u vezi člana 441. ZPP-a Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP-a na koje Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila zaposlena kod tuženog na poslovima direktora filijale u ... na osnovu ugovora o radu od 07.09.2006. godine sa pripadajućim aneksima. Rešenjem broj .. od 10.11.2009. godine donetim s pozivom na odredbu člana 179. stav 1. tačka 2. i 193. stav 1. Zakona o radu tužilji je otkazan navedeni ugovor o radu od 07.09.2006. godine sa pripadajućim Aneksima. Ovo iz razloga što je tužilja učinila povredu radne obaveze. Prema obrazloženju osporenog rešenja proizlazi da je tužilja učinila nepravilnosti koje su predviđene kao osnov za prestanak radnog odnosa opštim aktom poslodavca. Tužilja je 09.07.2009. godine, prilikom vršenja mesečne kontrole rada filijale, svojim potpisom potvrdila i verifikovala stanje novca u blagajni na kraju radnog dana koji je uradio blagajnik, a razlika između odštampanog stanja blagajne i stvarno prebrojanog stanja blagajne po (blagajničkom izveštaju u stanju blagajne) bila je 1.550.000,00 dinara. Tužilja je svojim potpisom verifikovala netačno stanje novca u blagajni-manjak od 1.555.000,00 dinara što ukazuje na činjenicu da kontrolu nije izvršila a što je bila dužna da učini u skladu sa procedurom za kontrolu dnevnog rada filijale; dana 12.08.2009. godine nakon što je dozvolila blagajniku da u toku radnog dana napusti radno mesto u filijali, nije sačinila zapisnik o slučaju vanrednog preuzimanja blagajne u skladu sa procedurom o blagajničkom poslovanju, kao ni zapisnik o izmeni rukovodioca trezora po uputstvu o trezorskom poslovanju, a u skladu sa procedurom o trezorskom poslovanju i saključarstvu, čime je tuženog izložila potencijalnom riziku i otežala tekući rad filijale; u poslovima; sa sefovima građana filijale nije obezbedila sigurnost u rukovanju ključevima, obzirom da nije sačinjen raspored saključarstva sefova građana za period od 01.01.2009. do 13.08.2009. godine; u skladu sa procedurom za izdavanja i vođenja sefova, posebnu odgovornost da dosledno sprovođenje ove procedure snosi tužilja kao rukovodilac filijale; dana 12.02.2009. godine sa nalogom broj ... tužilja je izvršila transfer sredstava sa računa BB i to sa deviznog depozita na devizni tekući račun bez pribavljenog ovlašćenja vlasnika deviznog računa, a na šta je bila obavezna po proceduri za kontrolu dnevnog rada filijale. Dalje je utvrđeno da je presudom Višeg suda u Nišu K br. 104/11 od 27.09.2011. godine okrivljeni u tom postuku VV i GG oglašeni su krivim za produženo delo pronevere iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS a presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 3457/11 od 28.01.2013. godine okrivljena GG je oslobođena optužbe na nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. u vezi stava 3. KZ RS odnosno za njen rad kod tuženog u periodu od 01.06.2009. godine do 12.08.2009. godine.
Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da je tužilja odgovorna za povrede radnih obaveza koje joj se stavljaju na teret osporenim rešenjem. Tužilja je 09.07.2009. godine prilikom vršenja mesečne kontrole rada filijala je svojim potpisom potvrdila i verifikovala stanje novca u blagajni na kraju radnog dana koji je uradio blagajnik a razlika između stvarnog stanja prebrojanog novca i stanja blagajne iznosilo je 1.550.000,00 dinara. Na taj način je svojim ponašanjem povredila proceduru za kontrolu dnevnog reda filijale. Povredila je i proceduru tako što je 12.08.2009. godine dozvolila blagajniku da u toku radnog dana napusti radno mesto i filijalu a nije sačinila zapisnik o slučaju vanrednog preuzimanja filijale i na taj način nije u poslovima sa sefovima građana u filijali obezbeđena sigurnost u rukovanju ključeva jer nije bio sačinjen raspored saključarstva sefova građana za period od 01.01.2009. godine do 13.08.2009. godine u skladu sa procedurom za izdavanje i vođenje sefova a i što je dana 12.02.2009. godine izvršila transfer sredstava sa deviznog depozita računa BB na devizni račun bez pribavljenog ovlašćenja vlasnika deviznog računa koje sve radnje se opovrede se mogu svrstati u povredu radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 2. zakona o radu. Odbio je tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan za poništaj rešenja o otkazu o radu za vraćanje na rad a shodno tome i imovinsko pravni zahtev za isplatu traženih novčanih sredstava i zahtev za uplatu doprinosa.
Apelacioni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Zaključio je da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo jer se u radnjama tužilje stiču svi elementi povrede radnih obaveza predviđenih članom 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 54/09) jer tužilja nije postupala u skladu sa procedurama u vezi obavljanja posla za koji je bila zadužena, što sve proizilazi iz izveštaja interne revizije tuženog. Povredila je uputstvo o blagajničkom poslovanju i uputstvo o trezorskom poslovanju i saključarstvu kao i proceduru za izdavanje i vođenje sefova i uputstva za trezorsko poslovanje pa je pravilan zaključak prvostepenog suda da je tužilja učinila povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom, ugovorom o radu i odredbe citiranog člana Zakona o radu.
Po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu, („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to pored ostalog (pod tačkom 2)-ako zaposleni svojom krivivom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Članom 180. istog zakona propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu da mu ostavi rok od najmanje 5 radnih dana da se pismeno izjasni na navode uz upozorenje, što je tuženi i učinio. Pravilno je zaključeno da je tužilja svojim ponašanjem povredila proceduru za kontrolu dnevnog rada filijalale, proceduru o blagajničkom poslovanju (zato što je dana 12.08.2009. godine nakon što je dozvolila blagajniku da u toku radnog dana napusti radno mesto i filijalu nije sačinila zapisnik u slučaju vanrednog preuzimanja filijale), zato što sa poslovima sa sefovima građana u filijali nije obezbedila sigurnost u rukovanju ključevima jer nije bio sačinjen raspored saključarstva sefova građana za period od 01.01.2009. godine do 13.08.2009. godine u skladu sa procedurom za izdavanje i vođenja sefova kao i što je dana 12.02.2009. godine nalogom izvršila transfer sa računa BB i to sa deviznog depozita na devizni račun tog lica bez pribavljenog ovlašćenja vlasnika deviznog računa a što je bila u obavezi da pribavi. Pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da naznačene povrede predstavljaju povredu radne obaveze tužilje za koje je zakonom propisana mera prestankom radnog odnosa. Zbog toga tužilja u reviziji neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Navodima revizije se uglavnom ponavljaju isti navodi koji su isticani u žalbi a koje je drugostepeni sud pravilno cenio.
Pravilna je odluka o troškovima postupka.
Iz izloženih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u izreci primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP-a.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
