Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju revizija ukazuje tvrdnjom o pogrešnoj oceni izvedenih dokaza, revizija se ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog počela da radi 25.10.2017. godine po ugovoru o delu, a dana 01.02.2018. godine sa tuženim je zaključila ugovoru o radu na određeno vreme. Po stupanju na snagu Pravilnika tuženog o ograničenju i sistematizaciji poslova od 31.05.2018. godine, sa tužiljom je zaključen Aneks ugovora o radu 07.06.2018. godine i u delu teksta koji je naslovljen kao preambula, navedeno da je tužilja zasnovala radni odnos kod poslodavca na određeno vreme počev od 01.02.2018. godine zaključno sa 31.10.2019. godine, a u članu 1. Aneksa, da je u pitanju radni odnos na neodređeno vreme. Kada je radnica u kadrovskoj službi tuženog uočila propust, tužilji koja se nalazila na porodiljskom odsustvu, dostavljeno je ponuda - obaveštenje od 30.10.2019. godine, za zaključenje aneksa ugovora o radu (razlozi za aneks, rok za izjašnjenje i pravne posledice odbijanja navedeni u ponudi), sve u cilju otklanjanja greške, što je tužilja prihvatila, ali je naznačila da je sa poslodavcem 07.06.2018. godine zasnovala radni odnos na neodređeno vreme. Nakon toga, dana 13.03.2019. godine zaključen je osporeni Aneks ugovora o radu kojim je greška otklonjena, a drugim osporenim Aneksom od 19.03.2019. godine, utvrđeno je da je tužilja u radnom odnosu na određeno vreme do 31.10.2019. godine.

Tuženi je javno preduzeće čiji je osnivač Grad Kragujevac, pa je na osnovu dobijene saglasnosti Gradskog veća grada Kragujevca, tužilja kod tuženog zasnovala radni odnos na određeno vreme dana 01.02.2018. godine, na radnom mestu „...“, a zbog povećanog obima posla.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti Aneksa ugovora o radu od 13.03. i 19.03.2019. godine, te da se utvrdi da su tužilja i tuženi zaključili ugovor o radu na neodređeno vreme.

Prema odredbi člana 33. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...113/17), ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno i određeno vreme, dok je članom 33. istog zakona propisana sadržina ugovora o radu, te u tač. 6. i 7. citiranog člana kao obavezni elementi ugovora o radu predviđeni su vrsta radnog odnosa, da li je reč o radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme, kao i trajanje ugovora o radu na određeno vreme. Odredbom člana 171. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora o radu) iz razloga koji su taksativno navedeni u toj odredbi Zakona, dok je u članu 172. stav. 1. navedenog zakona propisano da je uz ponudu za zaključenje ugovora poslodavac dužan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem.

Tuženi je sa tužiljom zasnovao radni odnos, čije je vreme određeno na period od 01.02.2018. godine najduže do 31.10.2019. godine Ugovorom o radu zaključenim 01.02.2018. godine, koji je izmenjen Aneksom od 07.06.2018. godine zbog usklađivanja sa novim Pravilnikom tuženog o organizaciji i sistematiciji poslova od 31.05.2018. godine. Ugovor o radu je zaključen uz saglasnost nadležnost organa Grada Kragujevca, da tuženi javno preduzeće sa zaposlenim zaključi ugovor o radu na određeno vreme, a osnovni ugovor i aneks sadrže datum početka i prestanka radnog odnosa. U toj situaciji, jedina mogućnost poslodavca i njegova stvarna volja bila je da sa zaposlenim zasnuje radni odnos na određeno vreme, što je učinjeno zaključenim ugovorom i osporenim aneksima. Shodno navedenom, pravilna je ocena nižestepenih sudova da je greška u članu 1. Aneksa ugovora od 07.06.2018. godine (da zaposleni zasniva radni odnos na neodređeno vreme), formalna greška koju je tuženi otklonio opravdano i na zakonit način, i to obrazloženom ponudom za zaključenje aneksa, na osnovu člana 171. stav 1. tačka 6. i člana 172. Zakona o radu, što je tužilja i prihvatila potpisivanjem dva osporena aneksa od 13.03. i 19.03.2019. godine. Zbog toga se ne može prihvatiti revizijski navod da je u ovom ugovornom odnosu povređen princip ravnopravnosti ugovornih strana i da posladavac nije imao zakonski osnov da aneksima menja ugovor o radu koji je po tvrdnji tužilje zasnovan na neodređeno vreme, te da su ništavi delovi ugovora u kojima je vremenski određen početak i prestanak radnog odnosa. Tuženi je postupao na način i u postupku propisanom navedenim odredbama Zakona o radu, a drugačije tumačenje navedenih odredaba ugovora bilo bi u suprotnosti i sa posebnim propisima, odnosno suprotno Zakonu o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ broj 108/13...), koji se primenjuje, uzimajući u obzir da je tuženi javno preduzeće i korisnik budžetskih sredstava i da su za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme u javnom preduzeću propisani poseban postupak i uslovi, koji u konkretnom slučaju nisu ispunjeni.

Imajući u vidu da je volja tuženog i njegova jedina mogućnost bila da sa tužiljom zasnuje radni odnos na određeno vreme i da nije zloupotrebio prava poslodavca, te da je ugovor sa aneksima zaključen u skladu sa odredbama Zakona o radu i posebnim propisima, pravilna je ocena nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi za ništavost ugovora, te da tužena nije stekla status zaposlene na neodređeno vreme kod tuženog.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić