.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1866/2021
16.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Milan Đurić, advokat iz ..., protiv tuženog „Ruž Trade“ DOO Novi Sad, koga zastupa punomoćnik Stanislav Životić, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3508/20 od 10.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 16.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3508/20 od 10.03.2021. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1415/2020 od 13.10.2020. godine odbačena je tužba u delu u kom se utvrđuje da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 22.11.2019. godine pa do 16.01.2020. godine na poslovima ..., kao neblagovremena. U stavu drugom odbačena je tužba u delu tužbenog zahteva kojim je predloženo da sud obaveže tuženog da za tužioca uplati pripadajuće poreze na osnovicu od 100.000,00 dinara. U stavu trećem delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je u stavu četvrtom obavezan tuženi da tužiocu na ime neisplaćenog dela naknade za rad isplati ukupan iznos od 57.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.07.2020. godine pa do konačne isplate. U stavu petom odbijen je tužbeni zahtev za isplatu neisplaćenog dela naknade za rad preko dosuđenog iznosa od 57.000,00 dinara pa do traženog iznosa od 60.000,00 dinara. U stavu šestom obavezan je tuženi da u korist tužioca kod nadležnog Fonda uplati pripadajuće doprinose za period od 22.11.2019. godine pa do 16.01.2020. godine, na osnovicu od 77.000,00 dinara. U stavu sedmom odbijen je tužbeni zahtev za uplatu pripadajućih doprinosa nadležnom Fondu preko dosuđenog iznosa pa do traženog iznosa. U stavu devetom obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3508/20 od 10.03.2021. godine delimično je preinačeno rešenje o troškovima postupka, sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu, tako što je odbijen zahtev za isplatu naknade troškova parničnog postupka preko iznosa od 29.360,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate. U stavu drugom potvrđena je prvostepena presuda u preostalom pobijanom delu kojim je tužbeni zahtev usvojen. U stavu trećem odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju, kao i dopunu revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, kao i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tuženog, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena.
Revizija je na osnovu člana 441. ZPP uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U konkretnom slučaju, tužba je podneta radi utvrđenja postojanja radnog odnosa i naknade zarade i pripadajućih doprinosa. Međutim, prvostepenom presudom tužba je odbačena u delu u kome je traženo da se utvrdi da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog u odgovarajućem vremenskom periodu, pa je meritorno odlučeno o delu tužbenog zahteva za naknadu za rad i pripadajuće doprinose. Protiv tog dela presude, kojim je meritorno odlučeno u ovoj pravnoj stvari, tuženi je izjavio žalbu, kojom je odlučeno pobijanom drugostepenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu. Imajući u vidu da je predmet spora, o kome je odlučeno u meritumu pobijanom drugostepenom presudom i koji je predmet odlučivanja po reviziji, naknada zarade (naknada za rad) i doprinosa, sledi da nije reč o radnom sporu u smislu odredbe člana 441. ZPP. Stoga se dozvoljenost izjavljene revizije tuženog ceni primenom opšteg pravila propisanog odredbom člana 403. stav 3. ZPP prema zahtevanom cenzusu za odlučivanje.
Odredba člana 403. stav 3. ZPP predviđa da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Vrednost predmeta spora pobijenog dela presude iznosi 57.000,00 dinara. Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijenog dela presude ne prelazi zahtevani revizijski cenzus, revizija tuženog je nedozvoljena.
U skladu sa iznetim, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u izreci primenom odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
