U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladica Jović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstva odbrane - Vojna pošta .. Kruševac, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo - Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1136/22 od 08.12.2022. godine, u sednici održanoj 11.09.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1136/22 od 08.12.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P1 135/21 od 19.01.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA pa je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade uvećane plate po osnovu prekovremenog rada u periodu od 01.01.2015. godine do 01.01.2018. godine isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom, od dospelosti do isplate, kao u sadržini tog stava. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca BB, pa je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade uvećane plate po osnovu prekovremenog rada u periodu od 01.01.2015. godine do 01.01.2018. godine isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao u sadržini tog stava. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocima isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 294.275,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1136/22 od 08.12.2022. godine preinačena je prvostepena presuda tako što su odbijeni, kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca kojima su tražili da se obaveže tužena da im na ime uvećane zarade za prekovremeni rad za period od 01.01.2015. godine do 01.01.2018. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao u sadržini tog stava. Obavezani su tužioci da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 9.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408, u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u radnom odnosu kod tužene i obavljaju dužnost u svojstvu profesionalnih vojnika. U spornom periodu pored časova redovnog radnog vremena, ostvarili su i sate prekovremenog rada za koje im tužena nije isplatila u celini dodatak na platu. Tužena nije donosila rešenja o preraspodeli radnog vremena, odnosno satima prekovremenog rada. Izveden je dokaz veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomsko – finansijske oblasti i utvrđeno da se koeficijent od 20% sadržan u koeficijentu plate tužilaca odnosi na posebne uslove rada u vojsci koje reguliše član 83. Zakona o vojsci. Utvrđena je i visina potraživanja tužilaca.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je u skladu sa odredbama člana 83, člana 96. i 98. Zakona o Vojsci Srbije, člana 2, člana 7, člana 14, člana 15, člana 34. Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i člana 35. Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije usvojio tužbene zahteve za isplatu uvećane zarade za prekovremeni rad za utuženi period .

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbene zahteve, s pozivom na odredbe člana 83, člana 98, člana 141. i člana 142. Zakona o Vojsci Srbije, člana 35. i člana 52. stav 3. Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije. Za ostvarenje prava po osnovu prekovremenog rada tužilaca, po nalaženju drugostepenog suda bilo je neophodno obraćanje starešini vojne jedinice radi priznavanja i konkretizovanja tog prava – utvrđivanje prava na slobodne sate, kao pravila ili prava na isplatu uvećane plate kao izuzetka, za koje je potrebno utvrditi ispunjenost predviđenih uslova – nemogućnost korišćenja slobodnih sati zbog obimnosti prekovremenog rada i postojanja saglasnosti ministra odbrane za isplatu prekovremenog rada. To utvrđuje nadležni starešina svojim rešenjem donetim po pravilima upravnog postupka, kroz prvi i drugi stepen odlučivanja, a sudska kontrola takvih odluka je propisana kroz upravni spor. U situaciji kada tužioci shodno pravilu o teretu dokazivanja iz člana 231. stav 2. ZPP nisu dokazali da su podnosili zahtev nadležnom starešini za priznanje slobodnih sati na ime prekovremenog rada ili utvrđenja prava na isplatu uvećane plate, nema osnova za njihovo potraživanje. Ovo potraživanje bi im bilo moguće dosuditi samo po pravilima o naknadi štete u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima zbog nezakonitog ili nepravilnog rada državnog organa koji im nije omogućio korišćenje slobodnih sati priznatih pravnosnažnim rešenjem nadležnog starešine, odnosno nije izvršio isplatu novčanog iznosa utvrđenog takvim rešenjem.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci, profesionalni pripadnici Vojske Srbije, pored časova redovnog radnog vremena, u periodu potraživanja, ostvarili su i sate prekovremenog rada. Tužbenim zahtevom tužioci traže isplatu uvećane plate po osnovu prekovremenog rada. Tužena nije donosila rešenja o preraspodeli radnog vremena, niti o satima prekovremenog rada. Koeficijent od 20% sadržan u koeficijentu plate tužilaca se odnosi na posebne uslove rada iz člana 83 Zakona o Vojsci Srbije.

Naime, profesionalnom vojnom licu zbog posebnih uslova pod kojima vrši službu u Vojsci Srbije prema članu 83. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 116/07 ... 88/15) utvrđuje se koeficijent za obračun plate koji je od 20% do 50% veći od koeficijenta koji se utvrđuje na osnovu položaja i čina. Kao element posebnih uslova rada pod kojima profesionalno vojno lice vrši službu u VS predviđen je između ostalog i rad duži od punog radnog vremena, kojim se u skladu sa stavom 2. istog člana smatra rad u slučaju preduzimanja mera pripravnosti, uzbune u jedinici, odnosno ustanovi, za vreme vojnih vežbi, borbe protiv elementarnih nepogoda, dežurstva ili sličnih dužnosti u komandi, jedinici ili ustanovi Vojske Srbije, kao i u prilikama koje zahtevaju da se produži započeti rad čije bi obustavljanje ili prekidanje imalo štetne posledice za operativnu sposobnost komande, jedinice odnosno ustanove, ili bi bila naneta materijalna šteta, ili ugroženi životi i zdravlje vojnih lica i drugih građana. Prema Pravilniku o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije („Službeni vojni list“ broj 10 od 20.04.2017. godine – prečišćeni tekst) oficiru, odnosno podoficiru u radnom odnosu na neodređeno vreme zbog posebnih uslova rada pod kojima vrši službu u Vojsci Srbije propisanih članom 83. stav 1. i 2. Zakona o Vojsci Srbije pripada koeficijent za posebne uslove službe u Vojsci Srbije u visini 25% od osnovnog koeficijenta (član 15 stav 2 Pravilnika). Takođe, profesionalnom vojnom licu u skladu sa članom 85. Zakona o Vojsci Srbije uvećava se plata za časove noćnog, rada u dane praznika koji su zakonom određeni kao neradni dani i rada dužeg od punog radnog vremena, osim rada dužeg od punog radnog vremena iz člana 83. stav 1. ovog Zakona. U skladu sa članom 35. stav 4. Pravilnika profesionalnom pripadniku Vojske Srbije koji prekovremeno radi u slučajevima propisanim članom 83. stav 1. i 2. Zakona ne pripada uvećanje iz člana 32. i 33. ovog Pravilnika i stava 1. do 3. ovog člana.

Dakle, kada se ne radi o radu dužem od punog radnog vremena iz člana 83. Zakona o Vojsci Srbije profesionalni pripadnik Vojske Srbije ima pravo na uvećanje plate iz člana 85. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije i člana 35. Pravilnika. S tim u vezi kada profesionalno vojno lice u skladu sa članom 98. stav 1. istog zakona, uz pismeni nalog starešine, po potrebi službe radi duže od punog radnog vremena to pravo ostvaruje u skladu navedenim Pravilnikom. U tom smislu u skladu sa članom 35. stav 1. Pravilnika ima pravo na slobodne sate (sat i po za svaki sat prekovremenog rada), a samo izuzetno mu se može isplatit uvećana plata za 26% vrednosti radnog sata pod uslovom da nije mogao da iskoristi slobodne sate zbog toga što priroda poslova radnog mesta zahteva tako obiman prekovremeni rad, ali uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra odbrane (član 35. stav 3. Pravilnika).

Međutim, imajući u vidu odredbe člana 141. i 142. Zakona o Vojsci Srbije i člana 52. stav 3. Pravilnika prema kome nadležni starešina rešenjem utvrđuje i dodatke na platu (izuzev dodataka za noćni rad i rad u dane praznika koji nisu radni dani, a koji se ostvaruju na osnovu radne liste), naknadu plate (izuzev naknade plate za vreme odsustva sa rada na dan praznika koji je neradni dan, a koja se ostvaruje na osnovu radne liste), otpremninu, jubilarne nagrade, za ostvarenje prava po osnovu prekovremenog rada, kako je pravilno našao drugostepeni sud, neophodno je obraćanje starešini vojne jedinice radi priznanja i konkretizovanja tog prava – utvrđivanja prava na slobodne sate, kao pravila ili prava na isplatu uvećane plate, kao izuzetka za koji moraju biti ispunjeni uslovi predviđeni članom 35. stav 3. Pravilnika. To znači da ukoliko profesionalni pripadnik vojske ne podnese zahtev nadležnom starešini za priznavanje slobodnih sati na ime prekovremenog rada ili utvrđenje prava na isplatu uvećane plate ne postoji osnov njegovog eventualnog potraživanja uvećane plate za prekovremeni rad. S tim u vezi, polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilan je zaključak drugostepenog suda, da u konkretnom slučaju nema osnova za potraživanje tužilaca.

Naime, tužiocima bi, eventualno pripadala naknada štete u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima zbog nezakonitog ili nepravilnog rada državnog organa, u situaciji da im nije omogućeno korišćenje slobodnih sati priznatih pravnosnažnim rešenjem nadležnog starešine, odnosno da nije izvršena isplata novčanog iznosa utvrđenog takvim rešenjem, o čemu se u ovom slučaju imajući u vidu utvrđeno činjenično stanja ne radi.

Imajući u vidu navedeno neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Ukazivanje revidenata na dugačiju sudsku praksu izraženu u odlukama nižestepenih sudova ne sprečava pravilnu primenu materijalnog prava u konkretnom slučaju.

Pravilno je odlučeno i o naknadi troškova postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković