Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1193/2018 od 07.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o zahtevu za isplatu dnevnica, kao o glavnom zahtevu sa kamatom od 07.05.2013. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke tako što je odbijen zahtev tužioca za isplatu zatezne kamate na iznose glavnog duga neisplaćenih dnevnica za učešće u radu Narodne skupštine Republike Srbije i njenih odbora, za period od 01.06.2010. godine do 07.05.2013. godine. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u drugom stavu izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev za isplatu neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2010, 2011 i 2012. godinu za iznose određene u izreci sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, potvrđena je odluka o troškovima postupka sadržana u trećem stavu izreke prvostepene presude za iznos od 282.128,48 dinara, a preko tog iznosa do iznosa od 309.793,00 dinara, presuda je preinačena i zahtev tužioca odbijen. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rešenjem administrativnog odbora tužene od 01.07.2008. godine primeljen u stalni radni odnos u Narodnoj skupštini Republike Srbije počev od 11.06.2008. godine. Tužiocu je utvrđen koeficijent za obračun i isplatu plate u visini od 8,60 i pravo na dodatak na platu od 0,4% za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu. Prisustvovao je na 234 sednice skupštine i njenih odbora, ali mu tužena nije isplatila dnevnice, kao ni regres za korišćenje godišnjeg odmora za 2010, 2011 i 2012. godinu.

Visina neisplaćenih dnevnica i naknada za regres utvrđena je ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka. Prvostepeni sud je primenom člana 10. i 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini RS, usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da tužiocu plati 682.847,98 dinara na ime neisplaćenih dnevnica sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa pa do islate, kao i 66.431,11 dinara na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2010, 2011 i 2012. godinu sa zakonskom zateznom kamatom na utvrđene godišnje iznose regresa počev od 31. decembra tekuće godine za tu godinu pa do isplate.

Drugostepenom presudom je delimično preinačena prvostepna presuda u delu kojim je odlučeno o zahtevu za naknadu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, tako što je u tom delu odbijen tužbeni zahtev, uz ocenu drugostepenog suda da se na primanja narodnih poslanika na stalnom radu u Narodnoj Skupštini, primenjuje odredba člana 4. stav 2. Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, iz koje proizlazi da je ovim licima naknada za regres za korišćenje godišnjeg odmora već uračunata u koeficijent, pa ne postoji osnov da im se ponovo obračunava i isplati ova naknada. Isto tako, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku i u delu zatezne kamate na dosuđene iznose dnevnica, tako što je odbio zahtev u navedenom delu za period od dospeća pojedinačnih mesečnih iznosa, utvrđenih prvostepenom odlukom, do 07.05.2013. godine sa ocenom da rok za isplatu dnevnica nije određen, pa primenom člana 324. stav 2. ZOO, tužilac ima pravo na traženu kamatu od 07.05.2013. godine, kao dana obraćanja tuženoj zahtevom za mirno rešenje spora.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu kojim je odlučeno o zahtevu za isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja, između ostalih i narodnih poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini, uređena je Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Sl. glasnik RS“, br.34/2001, ... i 21/2016). Odredbom člana 3. stav 2. ovog Zakona, propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije utvrđuje Administrativni odbor Narodne skupštine, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu Republike Srbije. Primenom člana 4. Zakona, koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu i sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje odmora. Odredbom člana 13. istog Zakona, propisano je da za izabrano, imenovano i postavljeno lice i zaposlenog koji za puno radno vreme, do primene koeficijenata prema članu 7, 8. i 9. ovog zakona, ostvaruje platu uvećanu po osnovu dodatka za ishranu u toku rada i mesečnog iznosa regresa za godišnji odmor utvrđenog aktom Vlade, u većem iznosu od plate obračunate po odredbama ovog zakona, isplata plate vršiće se u zatečenom iznosu sve dok plata koja mu pripada po odredbama ovog zakona ne dostigne taj iznos, a najduže do 31. decembra 2001. godine, dok je odredbom člana 14. stav 1. ovog Zakona propisano da ako je do dana stupanja na snagu ovog zakona isplaćen dodatak na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2001. godinu, obračun i isplata plate po odredbama ovog zakona i akta Vlade iz člana 8. ovog zakona, umanjuje se srazmerno mesečno do ukupnog iznosa isplaćenog regresa. Prema odredbi člana 15. stav 1. tačka 3. Zakona, danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe članovi 6, 8. i 8a Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, broj 7/91... 44/98).

Odredbom člana 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije („Sl. glasnik RS“ broj 7/91...44/98), na koju ukazuje tužilac, propisano je da narodnom poslaniku na stalnom radu u Skupštini pripada regres za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od 60% od prosečne zarade po zaposlenom u Republici isplaćene u poslednja tri meseca. Međutim, odredbom člana 25. istog Zakona, predviđeno je da se primanja narodnih poslanika (članovi 10. do 24. Zakona), obračunavaju u visini utvrđenoj ovim zakonom ako posebnim zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona, nije drugačije određeno.

Iz citiranih zakonski odredaba proizlazi da se na primanja narodnih poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini primenjuje Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, kao poseban zakon, na koji upućuje odredba člana 25. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini RS, koja, suprotno navodima revizije, u konkretnom slučaju isključuje primenu odredbe člana 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Primena ove odredbe (člana 21.) je isključena bez obzira što su članom 15. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama stavljene van snage samo odredbe člana 6, 8. i 8a, a ne i član 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini RS, s obzirom da je članom 13. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, određeno da će se isplata plate, pa i dodataka, vršiti najduže do 31.12.2001. godine, na koji način je i primena člana 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini RS, ograničena do navedenog datuma, a koji prethodi utuženom periodu. Na ovakav zaključak upućuje i odredba člana 14. stav 1. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, kojom je određeno da će se licima kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona isplaćen dodatak na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora (za 2001. godinu) obračun i isplata plate po odredbama ovog zakona, mesečno srazmerno umanjivati do ukupnog iznosa isplaćenog regresa.

Imajući u vidu citirane odredbe zakona, kao i da je posebnim zakonom - Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, u članu 4. propisano da je u koeficijentu za obračun plate sadržan i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, po oceni revizijskog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tužiocu naknada za regres već sadržana u koeficijentu za obračun plata i na taj način mu je ista i isplaćena u spornom periodu, pa je pravilno pobijanom odlukom zahtev tužioca u navedenom delu odbijen kao neosnovan.

S obzirom da je pobijanom odlukom pravilno preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev za isplatu naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za 2010, 2011. i 2012. godinu, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odbio reviziju tužioca i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužioca za isplatu dnevnica za učešće u radu za vreme zasedanja Narodne skupštine RS i njenih odbora je usvojen, primenom člana 10. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini RS. Prvostepenom odlukom je priznato i pravo na zakonsku kamatu na pojedinačno utvrđene mesečne iznose dnevnica i to počev od poslednjeg dana u mesecu za tekući mesec do isplate. Pobijanom odlukom je delimično preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev u delu kamate na dosuđene iznose, tako što je ista dosuđena počev od 07.05.2013. godine. Drugostepeni sud svoju odluku zasniva na tvrdnji da rok za isplatu dnevnica nije određen zbog čega, primenom člana 324. stav 2. ZOO, ima pravo na kamatu od dana obraćanja Republičkom javnom pravobranilaštvu zahtevom za mirno rešenje spora. Po oceni revizijskog suda, iako rok za isplatu dnevnica navedenom odredbom, kao ni Zakonom nije određen, to ne znači da ne postoji rok za isplatu navedenog potraživanja, već da se u tom slučaju ima primeniti Zakon o radu, kao opšti zakon koji reguliše radne odnose, kojim je u članu 121. propisano da je poslodavac dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun, a da se obračun zarade i naknada zarade zaposlenom mora dostaviti najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalnog prava kada je odbijen zahtev za kamatu za period pre obraćanja tužioca zastupniku tužene za mirno rešenje spora, pa je preinačena drugostepena odluka i potvrđena prvestepena presuda u delu kojim je tužiocu priznata kamata na dosuđene iznose dnevnica počev od poslednjeg dana u mesecu za taj mesec, kao dana dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa, pa do isplate i za period pre 07.05.2013. godine.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Tužiocu su dosuđeni troškovi revizijskog postupka prema Advokatskoj tarifi srazmerno uspehu u sporu za vrednost predmeta spora do 750.000,00 dinara, dok tužiocu troškovi takse nisu dosuđeni, jer navedene troškove nije opredelio po vrsti i visini, primenom člana 163. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić