U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Radančić, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za proizvodnju, spoljnu i unutrašnju trgovinu „BB“ ..., čiji je punomoćnik Dušica Grba, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 463/16 od 24.02.2016. godine, u sednici održanoj 08.03.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 463/16 od 24.02.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Knjaževcu P1 54/14 od 30.09.2015. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 05.01.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br. ... od 31.12.2012. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu br. .../... od 09.10.2004. godine, a tuženi obavezan da tužilju vrati na poslove koje je obavljala pre otkaza ugovora o radu. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 341.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 463/16 od 24.02.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u delu stava I izreke, koji se odnosi na poništaj osporenog rešenja i u stavu II izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u delu stava I izreke koji se odnosi na vraćanje na rad tako što je obavezan tuženi da tužilju vrati na iste ili druge poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ...), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, po ugovoru o radu od 09.10.2004. godine, raspoređena na poslovima radnika u odeljenju pripreme. Rešenjem tuženog od 31.12.2012. godine prestao joj je radni odnos otkazom ugovora o radu dana 04.01.2013. godine, primenom člana 179. tačka 9. Zakona o radu, zbog ekonomskih, tehnoloških i organizacionih promena u procesu proizvodnje i smanjenja obima posla. Uvidom u evidenciju tuženog utvrđeno je da je u periodu od 04.10.2012. do 04.01.2013. godine kod tuženog radni odnos prestao za 35 radnika, od čega za 25 radnika po osnovu tehnološkog viška, a na osnovu izveštaja Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala ... od 07.08.2015. godine da je u periodu od 28.12.2012. do 04.01.2013. godine 21 radnik tuženog proglašen za tehnološki višak. Tužilji je pre prestanka radnog odnosa isplaćena otpremnina u iznosu od 77.220,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenog rešenja.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... ) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Prema članu 153. stav 2. istog zakona Program rešavanja viška zaposlenih je dužan da donese i poslodavac koji utvrdi da će doći do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, zbog tehnoloških,ekonomskih ili organizacionih promena, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.

Kako je utvrđeno da je u periodu od 90 dana, odnosno u periodu od 04.10.2012. do 04.01.2013. godine 25 radnika tuženog dobilo otkaz po osnovu tehnološkog viška, a tuženi shodno odredbi člana 153. stav 2. Zakona o radu nije doneo i sproveo Program rešavanja viška zaposlenih, to su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da je nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji. Takođe, pravilan je i zaključak sudova da tuženi nije dokazao da je prestala potreba za radom tužilje, jer u tom smislu nije dostavio dokaze da je došlo do promene sistematizacije radnih mesta, niti druge odgovarajuće dokaze da je na odeljenju pripreme na koje je tužilja radila došlo do konstantnog smanjenja broja zaposlenih, ili smanjenog obima posla na radnom mestu na kome je tužilja bila raspoređena.

Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, pa ih Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić