U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., opština ..., čiji je punomoćnik Zoran Radojević, advokat iz ..., protiv tužene Predškolske ustanove „BB“, ..., čiji je punomoćnik Irena Stanojević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2084/21 od 20.05.2021. godine, u sednici održanoj 01.09.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2084/21 od 20.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2289/20 od 24.02.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tužene broj .../... od 11.08.2015. godine, kojim je utvrđeno da prestaje potreba za radom tužilje i rešenje Upravnog odbora tužene broj .../... od 02.09.2015. godine, kojim je kao neosnovan odbijen prigovor tužilje. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 142.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2084/21 od 20.05.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena je presuda potvrđena u stavu prvom izreke, a preinačena je odluka o troškovima postupka, tako što je tužena obavezana da tužilji na ime troškova postupka isplati iznos od 116.250,00 dinara, a preko ovog dosuđenog do traženog iznosa od 142.500,00 dinara odbijen je zahtev tužilje za troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 383. stav 3. istog zakona, na koju revizija ukazuje. Drugostepeni sud je odlučio o žalbi tako što je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i za donetu odluku izneo pravne razloge u odnosu na koje revizija nije osnovana. Navodi revizije u vezi sa činjenicama ne uživaju značaj, imajući u vidu da je članom 407. stav 2. ZPP izričito propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene bila u radnom odnosu od 28.01.1988. godine na neodređeno vreme, na poslovima ..., a po Ugovoru o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti broj .../... od 30.09.2009. godine, na ... poslovima, sa kojih joj je nezakonito prestao radni odnos rešenjem tužene broj .../... od 26.11.2009. godine. Navedeno rešenje je poništeno u prethodno okončanom sporu i tuženoj naloženo da tužilju vrati na rad i prizna joj sva prava po osnovu rada počev od 27.11.2009. godine. Kako tužena nije postupila po odluci suda i vratila tužilju na rad, to je učinjeno po rešenju Osnovnog suda u Nišu I 793/15 od 02.04.2015. godine u postupku prinudnog izvršenja.Tužilja je vraćena na rad, rešenjem tužene od 16.07.2015. godine o sprovođenju presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1211/14 od 16.12.2014. godine, kojim je tužilja pozvana da se na rad javi 23.07.2015. godine, a kada se javila na rad,tužena joj je uručila rešenje o korišćenju godišnjeg odmora od 24.07.2015. godine do 28.08.2015. godine, u kom je navedeno da je u obavezi da se na posao javi 31.08.2015. godine, a nije navedeno radno mesto na koje se raspoređuje. U postupku vraćanja na rad tužena nije rasporedila tužilju na određene poslove. U periodu dok je tužilja koristila godišnji odmor, kod tužene je sproveden postupak utvrđivanja viška zaposlenih, uz izvršeno rangiranje troje zaposlenih po kriterijumima predviđenim Pravilnikom o radu, i to zaposlenog VV koji je obavljao poslove ... (kao jedini izvršilac), tužilje AA i GG (obe vraćene na rad). Prethodno, Planom racionalizacije broja zaposlenih u Opštini ... bilo je predviđeno da se do kraja juna 2015. godine smanji broj zaposlenih za dva izvršioca, a izmenom navedenog plana od 02.02.2015. godine određeno da se racionalizacija sprovede u Predškolskoj ustanovi ''BB', na opštim, pravnim, finansijskim, administrativnim i sličnim poslovima, zbog vraćanja na rad dva zaposlena po osnovu pravnosnažnih presuda.

Postupak utvrđivanja viška zaposlenih je sproveden tako što je direktor tužene doneo odluku o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih za dva ... 07.07.2015. godine, formirana je tročlana Komisija za utvrđivanje predloga liste zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, koja je ovim zaposlenima predviđenim da budu bodovani, uputila anketni list 24.07.2015. godine da dostave svu dokumetaciju za bodovanje do 05.08.2015. godine, s tim da će u slučaju nedostavljanja podataka biti rangirani na osnovu dostupnih i raspoloživih podataka u ustanovi. Bodovanje je izvršeno na osnovu kriterijuma predviđenih Pravilnikom o radu tužene od 12.09.2014. godine, a to su : rad ostvaren u radnom odnosu u ustanovama obrazovanja, obrazovanje, rezultati rada kod poslednjeg poslodavca, imovno stanje, zdravstveno stanje i broj dece. Tužilja je po kriterijumu rezultati rada bodovana sa nula bodova. Zaposleni VV je izbodovan sa ukupno 43 boda, tužilja sa 39 bodova i GG sa 32 boda. Komisija je 05.08.2015. godine sačinila preleminarnu rang listu zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, koja je objavljena na oglasnoj tabli tužene, sa rokom za izjavljivanje prigovora od 5 dana od dana objavljivanja, sve za vreme dok se tužilja nalazila na godišnjem odmoru i nije bila u mogućnosti da izjavi prigovor. U daljem Komisija je 10.08.2015. godine sačinila konačnu rang listu i predlog liste zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, i to tužilji i zaposlenoj GG jer imaju najmanji broj bodova. Rešenjem direktora tužene broj .../... od 11.08.2015. godine utvrđen je prestanak potrebe za radom tužilje kao ... . Školskoj upravi u Nišu dostavljeno je obaveštenje direktora od 11.08.2015. godine o postojanju viška dva ... . Prigovor tužilje na rešenje od 11.08.2015. godine je odbijen rešenjem Upravnog odbora tužene broj .../... od 02.09.2015. godine. Na osnovu ovih rešenja, direktor tužene je doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje kao ... broj .../... od 23.09.2015. godine, koje je predmet druge parnice.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, presudama nižestepenih sudova poništena su kao nezakonita osporena rešenja direktora tužene od 11.08.2015. godine kojim se utvrđuje da je za radom tužilje prestala potreba i Upravnog odbora tužene od 02.09.2015. godine kojim je prigovor tužilje odbijen. Prvostepeni sud je zaključio da je tuženi nezakonito postupao jer je bio u obavezi da tužilju vrati na rad i da je rasporedi, ali je nije rasporedio na određeno radno mesto, nije pravilno utvrdio status tužilje, da li je ostala neraspoređena i da li ostvaruje pravo na preuzimanje stavljanjem na listu zaposlenih za koje se vrši preuzimanje, koju tuženi do 15.08.2015. godine nije sačinio, što ukazuje da nije postupio u skladu sa članom 131. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Po nalaženju tog suda, obzirom da tuženi nije tužilju rasporedio na određeno radno mesto, nije jasno kako je utvrdio da je prestala i na kom radnom mestu prestala potreba za radom tužilje. Tuženi po nalogu suda nije dostavio dokumentaciju na osnovu koje je sačinio rang listu i bodovanje, niti je to naveo u rešenju o prestanku potrebe za radom tužilje. Drugostepeni sud je pobijanu presudu zasnovao na razlozima da je osporeno rešenje o utvrđenju da je za radom tužilje prestala potreba, nezakonito jer ne zadovoljava zahtev sadržine u smislu člana 193. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14) pošto ne sadrži jasan prikaz činjeničnog osnova za primenu propisa. Nema osnova ni zaključku da je postupljeno u skladu članom 131. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 72/09...53/13), kojim je propisano da zaposleni koji je u ustanovi u radnom odnosu na neodređeno vreme, a ostao je neraspoređen ili ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom, ostvaruje pravo na preuzimanje stavljanjem na listu zaposlenih za koje se vrši preuzimanje (stav 1). Lice iz stava 1. ovog člana utvrđuje se do 15. avgusta za svaku narednu školsku godinu, u okviru školske uprave po jedinicama lokalne samouprave, a na osnovu prijava ustanova o zaposlenima koji imaju pravo na preuzimanje. Pravo na preuzimanje ostvaruje se sporazumom, uz saglasnost zaposlenog (stav 2). Rešenje je nezakonito i zbog toga što iz njegovog obrazloženja ne proizilazi da je zasnovano na pravilno izvršenom bodovanju, primenom kriterijuma iz Pravilniku o radu, tim pre što kriterijum - rezultati rada kod poslednjeg poslodavca, nije mogao biti primenjen u odnosu na tužilju, kod činjenice da joj je radni odnos prestao 27.11.2009. godine, da od tada nije ni mogla imati rezultate rada pošto je po vraćanju na rad kod tužene odmah upućena na korišćenje godišnjeg odmora, a takođe i sa razloga što tužilji nije omogućeno učešće u postupku bodovanja, jer joj nije dostavljena preliminarna rang lista na koju je imala pravo izjavljivanja prigovora. Skup navedenih propusta tužene, po nalaženju drugostepenog suda, osporeno rešenje od 11.08.2015. godine čini nezakonitim, a njegova nezakonitost za sobom povlači i nezakonitost rešenja od 02.09.2015. godine, zbog čega su oba rešenja pravilno poništena kao nezakonita.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene nije osnovana u osporavanju pravilnosti primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Revizija nije osnovana u primedbama na ocenu pravnog značaja činjenice da tužilji nije omogućeno da se koristi pravom na ulaganje prigovora na preliminarnu rang listu, u roku i po pravu navedenim u ispravi od 10.08.2015. godine (predlog liste zaposlenih za čijim radom je prestala potreba), dostavljenoj upravo od strane tužene. Reč je o jednom u nizu propusta tužene u odnosu na tužilju, prema kojoj je nezakonito sproveden postupak utvrđivanja viška zaposlenih koji je rezultirao donošenjem rešenja čija je nezakonitost utvrđena u ovoj pravnoj stvari.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su pobijana rešenja nezakonita, pre svega zato što tužena nije imala osnova da tužilju tretira kao administrativnog radnika u sprovođenju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih, tužilja nije ni mogla biti bodovana sa administrativnim radnicima, jer na te poslove nije ni bila raspoređena, niti ih je obavljala kada je na rad vraćena. Tužilja je ranije obavljala administrativno-finansijske poslove kod tužene, ali joj je rešenjem od 26.11.2009. godine nezakonito prestao radni odnos i nakon poništaja tog rešenja i vraćanja tužilje na rad po osnovu pravnosnažne presude, tužena nije tužilju rasporedila na određene poslove, niti je rešenjem utvrdila da je tužilja neraspoređena. Revizijom se takođe neosnovano ističe da je postupak proglašenja tehnološkog viška vođen u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim ta materija nije regulisana, već je uređena Zakonom o radu kao opštim propisom. Rešenje direktora tužene od 11.08. 2015. godine je poništeno kao nezakonito, pored ostalog i zato što ne sadrži dovoljno konkretizovane razloge u smislu člana 193. stav 1. Zakona o radu i na osnovu pravilne ocene o nezakonito sprovedenom postupku utvrđenja viška zaposlenih, s obzirom u odnosu na tužilju nije mogao biti sprovedeno bodovanje kao da je administrativni radnik i primenjen kriterijum rezultati rada, posle višegodišnjeg perioda u kojem je bila van radnog odnosa zbog nezakonite odluke tužene i navedene poslove nije radila. Na drugačiju ocenu uticaja ne mogu imati navodi izneti u reviziji da je tužena kriterijum rezultati rada u odnosu na tužilju cenila pre prestanka radnog odnosa 27.11.2009. godine u skladu sa podacima iz personalnog dosijea, što se u postupku po reviziji ne može isticati, nasuprot izričite zabrane propisane u članu 407. stav 2. ZPP. Vrhovni kasacioni sud je razmotrio i ostale navode revizije tužene i našao da su bez značaja. Imajući u vidu da je drugostepeni sud za odluku dao jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud, revizija je odbijena kao neosnovana.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je o troškovima odlučeno pravilnom primenom člana 153. stav 1. i 154. ZPP.

Zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka odbijen je kao neosnovan zahtev, jer odgovor na reviziju ne predstavlja nužne i potrebne troškove za vođenje parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom člana 414. stav 1. i člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić