Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ d.o.o. iz ..., čiji je punomoćnik Živorad Ikonović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 608/18 od 21.03.2018. godine, u sednici održanoj 22.08.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 608/18 od 21.03.2018. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 905/2017 od 06.11.2017. godine, stavom prvim izreke, zahtev tužioca je delimično usvojen. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike obračunatih i isplaćenih troškova za međugradski prevoz na relaciji ... - Novi Sad - ..., „radničke“ karte, za period od 20.04.2014. godine do 05.03.2015. godine isplati 13.404,87 dinara, sa zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose bliže navedene u izreci prvostepene presude od dospelosti do isplate, i na ime razlike obračunatih i isplaćenih troškova za gradski prevoz, „radničke“ karte, za period od 20.04.2014. godine do 05.03.2015. godine isplati 18.988,75 dinara, sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos bliže naveden u izreci prvostepene presude od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev na ime razlike obračunatih i isplaćenih troškova za međugradski prevoz na relaciji ... - Novi Sad - ..., prema mesečnim pretplatama „radničke“ karte za mesec mart 2015. godine, preko dosuđenog iznosa od 2.621,54 dinara do traženog iznosa od 4.361,54 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 09.04.2015. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev na ime razlike obračunatih isplaćenih troškova za gradski prevoz „radničke“ karte za mesec mart 2015. godine, preko dosuđenog iznosa od 440,00 dinara do traženog iznosa od 976,25 dinara, za zakonskom zateznom kamatom od 09.04.2015. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati 39.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužioca na ime tražene zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti presude. Stavom sedmim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 608/18 od 21.03.2018. godine stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i prvostepena presuda u usvajajućem delu preinačena, tako što je odbijen zahtev tužioca za isplatu razliku obračunatih i isplaćenih troškova za međugradski prevoz na relaciji ... - Novi Sad - ..., „radničke“ karte za period od 20.04.2014. godine do 05.03.2015. godine u ukupnom iznosu od 13.404,87 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do isplate, a u preostalom, usvajućem delu, žalba je odbijena i prvostepena presuda u tom delu potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 31.12.2008. godine do 05.03.2015. godine. Mesto stanovanja tužioca je u spornom periodu bilo u ..., dok mu je mesto rada bilo u Novom Sadu. Tužilac je za dolazak na rad i odlazak sa rada putovao na relaciji ...-Novi Sad-... sopstvenim prevozom, odnosno sa kolegama iz ..., koji su radili u Novom Sadu. U maju i avgustu 2014. godine tužilac je koristio godišnji odmor, odnosno bio je privremeno sprečen za rad, i na posao je dolazio 11 dana. Tužilac je 09.06.2014. godine potpisao izjavu iz koje proizlazi da dolazi na posao iz mesta ..., da na relaciji od mesta iz koga dolazi na rad do mesta rada saobraća prevoznik „VV trans“, da je cena mesečne karte 12.200,00 dinara, da su dati podaci neophodni službi za obračun zarada poslodavca i da će o svakoj naknadnoj promeni obavestiti poslodavca u roku od 8 dana od dana nastupanja promene, a da podatke daje u svrhu obračuna naknade troškova za odlazak i odlazak sa rada. Prevoznik A.D. „VV trans“ ...u periodu od aprila 2014. godine do marta 2015. godine nije saobraćao na relaciji ...-Novi Sad, a za koju činjenicu je imao saznanje i tužilac. U spornom periodu od 01.04.2014. godine do 05.03.2015. godine prevoznik „GG trans“ ..., je pružao usluge javnog autobuskog prevoza na relaciji ...-Novi Sad i izdavao mesečne radničke karte po ceni od 12.600,00 dinara, odnosno pojedinačne karte po ceni od 570,00 dinara. Tuženi je obračun i isplatu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada vršio na način što je zaključno sa oktobrom 2014. godine obračun vršen po ceni mesečne karte za ceo mesec u iznosu od 12.200,00 dinara, a od novembra 2014. godine po ceni mesečne karte u iznosu od 12.600,00 dinara. Za mesece u kojima tužilac nije radio ceo mesec tuženi je obračun troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada vršio na bazi srazmernog broja dana rada na način da se cena mesečne karte podeli sa ukupnim brojem radnih dana, a zatim pomnoži sa brojem dana rada tužioca, na koji način je obračun troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada bio manji od visine pune cene mesečne pretplatne karte. U periodu rada po petodnevnoj radnoj nedelji tuženi je vršio obračun troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada prema broju dana dolaska tužioca na posao, u odnosu na fond sati rada u petodnevnoj radnoj nedelji.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, primenom člana 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 75/14), Ugovora o radu, Aneksa Ugovora o radu od 01.11.2014. godine i Aneksa Kolektivnog ugovora koji se kod tuženog primenjivao od 01.11.2014. godine, prvostepeni sud je usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženog da tužiocu plati razliku troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada za međumesni javni saobraćaj u visini utvrđenoj nalazom sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, a koji veštak je u svom nalazu pošao od važeće cene mesečne pretplatne karte (za zaposlene) na relaciji ...-Novi Sad, Javnog prevoznika „GG trans“ ... i isplaćenih iznosa po navedenom osnovu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, član 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, kao i odredbe Aneksa Kolektivnog ugovora koji se kod tuženog primenjivao od 01.11.2014. godine, kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan zahtev tužioca za isplatu razlike troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada za međumesni javni saobraćaj, pravilno nalazeći da je tuženi tužiocu isplaćivao troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada na relaciji ...-Novi Sad-... shodno podacima koje je tužilac dostavio tuženom, jer tužilac nikada nije obavestio tuženog o eventualnim promenama vezano za prevoznika i visinu troškova prevoza.

Naime, kod utvrđenog da je tuženi obračun isplate troškova za dolazak i odlazak sa rada vršio na način što je zaključno sa oktobrom 2014. godine obračun vršen na bazi cene mesečne karte za ceo mesec u iznosu od 12.200,00 dinara, a od novembra 2014. godine po ceni mesečne karte u iznosu od 12.600,00 dinara, prema broju dana koje je tužilac radio, te da je tužilac preuzeo obavezu da tuženog obavesti u slučaju da dođe do promene bilo kog od podataka datih tuženom koji mogu da utiču na visinu troškova prevoza, pa kako tužilac tuženog nije obavestio da je došlo do promene prevoznika i visine troškova prevoza, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da tužilac neosnovano od tuženog potražuje razliku troškova za međugradski prevoz na relaciji ...-Novi Sad-..., sa kojih razloga su neosnovani navodi revizije tužioca.

Revizijom se osporava utvrđeno činjenično stanje, što u revizijskom postupku nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 3. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, a odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova revizije, imajući u vidu uspeh tužioca po ovom vanrednom pravnom leku.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić