Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Mirković, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice Valjevo, čiji je punomoćnik Radoslav Tadić, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1732/21 od 26.01.2022. godine, u sednici održanoj 27.10.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1732/21 od 26.01.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Valjevu P1 4/21 od 19.03.2021. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je pretrpeo zlostavljanje na radu od strane vf direktora tužene, kao odgovornog lica: uskraćivanjem prava na sindikalno delovanje i stručno usavršavanje, zaključenjem nezakonitog aneksa br. .. od 29.09.2017. godine ugovora o radu od 27.03.2017. godine, nepoštovanjem subordinacije u okviru Odeljenja ... Opšte bolnice Valjevo prilikom određivanja načelnika Službe i sačinjavanja rasporeda rada i kontinuiranim zlonamernim maltretiranjem tužioca navodnim proverama kvaliteta njegovog rada i besomučnim podnošenjem prijava protiv tužioca. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na ime duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda i povreda prava ličnosti isplati 500.000,00 dinara, te da mu zbog duševnih bolova usled umanjenja opšte životne aktivnosti isplati 200.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana donošenja presude pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio objavljivanje presude u javnim glasilima „Napred – Valjevo“, „Blic“ i „Politika“, na trošak tužene. Stavom četvrtim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 71.450,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1732/21 od 26.01.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, primenom člana 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/10) ovaj spor spada u parnice iz radnih sporova, dok je stavom 5. istog člana propisano da ako ovim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak. Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nije predviđeno da je u ovoj vrsti sporova revizija uvek dozvoljena, a odredbom člana 441. ZPP propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete zbog zlostavljanja na radu, tužilac je podneo 02.03.2020. godine. Pobijana vrednost predmeta spora je 700.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe od 117,5395 dinara za 1 evro je 5.955,44 evra, a koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra.

Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost pobijanog dela novčanog potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić