.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1878/2023
31.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Duško Pačariz, advokat iz ..., protiv tuženog Zavoda za smeštaj odraslih lica „Male pčelice“, sa sedištem u Kragujevcu, čiji je punomoćnik Filip R. Spalević, advokat iz ..., radi zabrane zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4377/22 od 18.01.2023. godine, u sednici održanoj 31.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4377/22 od 18.01.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4377/22 od 18.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4377/22 od 18.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Kragujevcu P1 2296/18 od 31.08.2022. godine, kojom je u stavu 1. izreke, odbijen tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je kao zaposleno lice kod tuženog pretrpela zlostavljanje na radu, kao i da se zabrani tuženom vršenje ponašanja koje predstavlja zlostavljanje odnosno ponavljanje zlostavljanja prema tužilji, stavom 2. izreke odbijen tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.08.2022. godine do isplate, stavom 3. izreke odbijen tužbeni zahtev tužilje da se objavi presuda u javnom glasilu „Kragujevačke novine“ na trošak tuženog i stavom 4. izreke obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 280.500,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava u pogledu primene člana 6. i 31. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, kojim je definisan pojam zlostavljanja i izvršioca zlostavljanja, kao i pravila o teretu dokazivanja. Pored toga, tužilja uz reviziju nije dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, spor između zaposlenog i poslodavca zbog zlostavljanja na radu i u vezi sa radom je radni spor. Stavom 5. istog člana propisana je shodna primena Zakona o parničnom postupku u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, ukoliko Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila. Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nije predviđeno da je u ovoj vrsti sporova revizija uvek dozvoljena, a odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Utvrđivanje zlostavljanja na radu je parnica iz radnog odnosa, ali ona ne predstavlja spor o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, te je revizija protiv odluke o ovom tužbenom zahtevu nedozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete tužilja je podnela 05.02.2015. godine. Vrednost predmeta spora je 200.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe 05.02.2015. godine za 1 evro od 122,0325 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra.
Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost pobijanog dela novčanog potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
