Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Lidije Đukić, Ilije Zindovića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Danijela Zlatanović, advokat iz ..., protiv tuženih: BB čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i VV, čiji je punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3419/18 od 16.01.2019. godine, u sednici održanoj 03.07.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3419/18 od 16.01.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 3419/18 od 20.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenim.

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tuženih izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3419/18 od 16.01.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 3419/18 od 20.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2393/17 od 04.10.2018. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa su obavezani tuženi da tužiocu, za period od 01.12.2014. do 31.08.2015. godine, solidarno plate naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, a tuženi VV je obavezan da tužiocu sam plati naknade po istom osnovu za period od 01.09.2015. godine do 01.11.2017. godine, sve u iznosima i sa zaterznom kamatom bliže određenim ovom presudom. Tuženi su obavezani i da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka od 79.768,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev za kamatu na dosuđene troškove postupka za period od presuđenja do izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3419/18 od 16.01.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž1 3419/18 od 20.05.2019. godine, žalbe tuženih su odbijene, kao neosnovane i prvostepena presuda je potvrđena u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi su izjavili revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati neisplaćenih naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtevi tužioca osnovani, a da su tuženi obavezni da mu solidarno plate tražene naknade za period do 01.09.2015. godine, odnosno do početka rada tužioca kod poslodavca sledbenika, odnosno kod tuženog VV, po zaključenom ugovoru o radu sa ovim tuženim. Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana odluka doneta u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, o postojanju prava tužioca na isplatu traženih naknada i o njihovoj visini, kao i o solidarnoj obavezi tuženih za period do 31.08.2015. godine. Uz reviziju jesu dostavljene odluke kojima su odbijeni zahtevi tužioca, ali presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2 205/2015 od 25.02.2015. godine, kao i odluka Ustavnog suda Už 2779/09 od 08.09.2011. godine, ne predstavljaju odluke donete u istoj pravnoj stvari i u istom činjeničnom stanju, s obzirom da je navedenom odlukom Vrhovnog kasacionog suda odlučeno o naknadi zarade za smenski rad, a odlukom Ustavnog suda o pravu na naknadu za ishranu i regres zaposlenih u MUP- u, kod kojih je ovo pravo regulisano drugim posebnim zakonom i na drugačiji način u odnosu na zaposlene kod tuženih. Ostale odluke nižestepenih sudova koje su dostavljene uz revizije, a koje se odnose na isti vid tražene naknade, ne predstavljaju dokaz o neujednačenoj sudskoj praksi, s obzirom da nisu dostavljeni i dokazi da su u navedenim predmetima odbijeni vanredni pravni lekovi - revizije, izjavljene protiv pravnosnažnih sudskih odluka kojima je odlučeno na drugačiji način u odnosu na odluku u ovoj pravnoj stvari.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizijama tuženih, kao o izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade za ishranu i regresa, podneta je 01.12.2017 godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 233.425,61 dinar, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da su revizije tuženih nedozvoljene, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić