.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1882/2021
18.10.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Jelene Ivanović i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog „SERBIA ZIJIN COPPER“ d.o.o. Bor, pravnog sledbenika RTB Bor grupa RTB Bor d.o.o. Bor, radi poništaja rešenja, preobražaja radnog odnosa i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1945/20 od 10.05.2021. godine, u sednici veća održanoj 18.10.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1945/20 od 10.05.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Boru P1 706/19 od 22.06.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi, kao nepravilno i nezakonito, rešenje tuženog broj .. od 02.11.2017. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, te da se tuženi obaveže da tužilju vrati na rad na poslove i radne zadatke u skladu sa njenom stručnom spremom, znanjem i radnim iskustvom. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj naknadi štetu u visini izgubljene zarade za period koji nije radila, i to počev od novembra 2017. godine pa zaključno sa 31.05.2019. godine, u novčanim iznosima bliže navedenim u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos počev od poslednjeg dana u narednom mesecu za svaki prethodni mesec, te da se obaveže da za tužilju uplati pripadajuće doprinose po važećim osnovicama na dan uplate, i to doprinose za PIO – Republičkom fondu PIO, doprinose za zdravstveno osiguranje – RFZ za zdravstveno osiguranje i doprinose za slučaj nezaposlenosti – Nacionalnoj službi za zapošljavanje, uz obavezu predaje uredno popunjenih obrazaca M4 i M8. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima predviđenim Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u organizacionoj celini .., Sektor za ..., Odeljenje ... broj .., ... – samostalni stručni saradnik počev od 06.01.2017. godine. Stavom četvrtim izreke, odbijena je kao neosnovana predložena privremena mera kojom je tužilja tražila obavezivanje tuženog da je vrati na rad u roku od 3 dana od prijema ove presude. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da tuženom ( očigledno omaškom pogrešno navedeno „tužiocu“ ) naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 162.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1945/20 od 10.05.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku ( ''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana. U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih revizija može da se izjavi.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog bila u radnom odnosu na neodređeno vreme na osnovu zaključenog ugovora o radu od 28.10.2014. godine i obavljala poslove „samostalni stručni saradnik za ...“. Rešenjem tuženog broj .. od 18.12.2015. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze i radne discipline. Tužilja je podnela tužbu Osnovnom sudu u Boru kojom je pored ostalog tražila poništaj rešenja od 18.12.2015. godine i određivanje privremene mere da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na poslove i radne zadatke koje je obavljala u vreme donošenja navedenog rešenja. Po toj tužbi Osnovni sud u Boru je doneo presudu P1 8/16 od 02.11.2016. godine kojom je tužbeni zahtev tužilje usvojio u celini, uključujući i predloženu privremenu meru i odlučio da će ta privremena mera važiti do pravnosnažnog okončanja radnog spora P1 8/16. U izvršenju privremene mere iz presude Osnovnog suda u Boru P1 8/16 od 02.11.2016. godine, tuženi je sa tužiljom zaključio Ugovor o radu broj .. od 06.01.2017. godine kojim je tužilja vraćena na rad na poslove samostalnog stručnog saradnika za ..., i to na određeno vreme sa trajanjem do pravnosnažnog okončanja radnog spora u predmetu P1 8/16. Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1 453/17 od 29.09.2017. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Boru P1 8/16 od 02.11.2016. godine u usvajajućem delu stava prvog izreke, drugom stavu izreke, trećem stavu izreke (koji se odnosi na privremenu meru) i četvrtom stavu izreke i predmet u tim delovima vraćen istom sudu na ponovno suđenje. U vezi sa ovim rešenjem, tuženi je dana 02.11.2017. godine doneo rešenje broj .. kojim je tužilji otkazao ugovor o radu broj .. od 06.01.2017. godine, te joj je radni odnos prestao dana 01.11.2017. godine. Tužbom od 16.11.2017. godine tužilja je pored ostalog tražila poništaj rešenja tuženog broj .. od 01.11.2017. godine i određivanje privremene mere obavezivanjem tuženog da je vrati na rad u roku od tri dana od dana prijema presude. Radni spor u predmetu P1 8/16 pravnosnažno je završen preinačujućom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1252/18 od 06.07.2018. godine kojom je tužbeni zahtev usvojen u delu kojim je tražen poništaj rešenja tuženog broj .. od 18.12.2015. godine o otkazu ugovora o radu, a odbijen kao neosnovan u delu kojim je traženo obavezivanje tuženog da tužilju vrati na rad i naknadi joj štetu u vidu izostalih zarada i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period od decembra 2015. godine pa zaključno sa decembrom 2016. godine (član 191. stav 1. Zakona o radu). Istom presudom Apelacioni sud je ocenio da je prvostepeni sud pravilno našao da je rešenje tuženog broj .. od 18.12.2015. godine zakonito u materijalno-pravnom smislu, jer je postojao osnov za otkaz ugovora o radu, povreda radne obaveze i radne discipline koje su tužilji osnovano stavljene na teret tim rešenjem, a da je isto nezakonito u formalno-pravnom smislu, jer je zasnovano na povredi pravila iz člana 180. Zakona o radu, imajući u vidu da pre njegovog donošenja tuženi tužilji nije dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Zbog toga je tom presudom tuženi obavezan da tužilji isplati na ime naknade štete šest zarada koje je tužilja ostvarila u mesecu koji je prethodio mesecu u kome je prestao radni odnos, umesto njenog vraćanja na rad (član 191. stav 7. Zakona o radu). Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2784/18 od 06.06.2019. godine odbijena je revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1252/18 od 06.07.2018. godine.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje.
Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14), propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred utvrđeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Stavom 6. istog člana propisano je da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena na koje je ugovor zaključen, smatraće se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
Odredbom člana 175. stav 1. tačka 7) istog zakona, propisano je da radni odnos prestaje u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan, uz ocenu da je tužilji zakonito prestao radni odnos kod tuženog dana 01.11.2017. godine. Naime, presudom Osnovnog suda u Boru P1 8/16 od 02.11.2016. godine usvojena je predložena privremena mera i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, na poslove i radne zadatke koje je obavljala u vreme donošenja rešenja o otkazu Ugovora o radu broj .. od 18.12.2015. godine, u roku od tri dana od dana prijema te presude. Na osnovu navedene presude, tuženi je sa tužiljom zaključio Ugovor o radu broj .. od 06.01.2017. godine. Kako je rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1 453/17 od 29.09.2017. godine ukinuta presuda Osnovnog suda u Boru P1 8/16 od 02.11.2016. godine i u delu koji se odnosi na usvojenu privremenu meru, otpao je pravni osnov po kome je tuženi sa tužiljom zaključio Ugovor o radu broj .. od 06.01.2017. godine. Saglasno tome, tužilji je zakonito, na osnovu rešenja tuženog broj .. od 02.11.2017. godine, prestao radni odnos kod tuženog dana 01.11.2017. godine. Okolnost da je postupak u predmetu Osnovnog suda u Boru P1 8/16 pravnosnažno okončan preinačujućom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1252/18 od 06.07.2018. godine, bez uticaja je na zakonitost navedenog rešenja o otkazu ugovora o radu, zbog toga što je dejstvo zaključenog Ugovora o radu broj .. od 06.01.2017. godine bilo uslovljeno pravnim dejstvom usvojene privremene mere, pa je njenim ukidanjem otpao pravni osnov po kome je navedeni ugovor o radu zaključen.
Iz navedenih razloga, neosnovani su navodi revizije da je osnov za zasnivanje radnog odnosa u konkretnom slučaju ugovor o radu, a ne usvojena privremena mera i da je sam poslodavac odredio trajanje ovog radnog odnosa.
Takođe, neosnovano se revizijom ukazuje i na to je ugovor o radu u konkretnom slučaju zaključen suprotno odredbi člana 37. Zakona o radu, te na posledice iz stava 6. ovog člana, imajući u vidu da je Ugovor radu broj .. od 06.01.2017. godine zaključen na osnovu odluke suda, saglasno privremenoj meri iz presude Osnovnog suda u Boru P1 8/16 od 02.11.2016. godine, kao i da je odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu propisana mogućnost da se ugovor o radu zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred utvrđeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, dakle bez taksativnog navođenja razloga za zaključenje ugovora o radu na određeno vreme, kako revident smatra, a ni životnih situacija, osim taksativno navedenih izuzetaka u stavu 4. ovog člana.
S obzirom na sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Kako je revizija tužilje odbijena kao neosnovana, odbijen je i njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
