.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1887/2024
25.12.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Biserka Crnoglavac, advokat iz ..., protiv tuženog JKP Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd, koga zastupa punomoćnik Dragan Milovanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1491/24 od 03.04.2024. godine, u sednici održanoj 25.12.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1491/24 od 03.04.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1491/24 od 03.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 7896/21 od 28.12.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćenog toplog obroka u novcu za period od decembra 2018. godine do novembra 2021. godine isplati 70.145,40 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zateznom kamatom sve bliže opredeljeno u njegovom sadržaju. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog manje isplaćenih troškova toplog obroka koji se isplaćuje u gotovom novcu isplati za novembar 2021. godine iznos od 1.973,40 dinara sa zateznom kamatom od 11.12.2021. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćenih troškova toplog obroka u bonovima za period od decembra 2018. godine do oktobra 2021. godine isplati 38.929,80 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zateznom kamatom sve bliže opredeljeno u njegovom sadržaju. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog manje isplaćenih troškova toplog obroka u bonovima isplati za novembar 2021. godine iznos od 1.315,00 dinara sa zateznom kamatom od 11.12.2021. godine do konačne isplate. Stavom petim izreke, povučena je tužba tužioca u delu tužbenog zahteva da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete isplati iznos neisplaćenih zarada za period od decembra 2018. godine do novembra 2021. godine. Stavom šestim izreke, povučena je tužba tužioca u delu tužbenog zahteva kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete isplati iznose neisplaćenih troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od decembra 2018. godine do novembra 2021. godine. Stavom sedmim izreke, povučena je tužba tužioca u delu tužbenog zahteva da se obaveže tuženi da u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, na iznose neisplaćenih zarada za period od decembra 2018. godine do novembra 2021. godine. Stavom osmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 86.964,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1491/24 od 03.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 7896/21 od 28.12.2023. godine u stavu prvom, trećem i osmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11…10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti prvna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, tužilji je dosuđena razlika između utvrđene visine naknade troškova za ishranu u toku rada, predviđene Kolektivnim ugovorom tuženog i naknade koja joj je po tom osnovu isplaćena u utuženom periodu. Ugovorena visina naknade predstavlja neto iznos naknade, koji se kao takav ima u celosti isplatiti tužilji. Utvrđeno je da je ništav deo odredbe PKU tuženog koji predviđa da će se deo predmetne naknade za troškove ishrane isplatiti u bonovima za ishranu, u skladu sa odredbom člana 118. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, shodno kojoj visina predmetnih troškova mora biti izražena u novcu.
Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda, Vrhovni sud je stanovišta da nema osnova da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog o navedenom pravnom pitanju. Zaposleni u skladu sa odredbom člana 118. stav 1. tačka 5. Zakona o radu ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada, a visina troškova mora biti izražena u novcu. Bez obzira na ustanovljen princip zarade, koji u skladu sa odredbom člana 105. Zakona o radu u sebi sadrži poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade, pojedinačne odredbe kolektivnih ugovora i ugovora o radu tumače se onako kako su definisane, odnoso onako kako glase. Bruto princip zarade podrazumeva da zarada u sebi sadrži poreze i doprinose, pri čemu se u ugovoru o radu i drugim relevantnim aktima uvek navodi i neto iznos zarade. U situaciji kada se u aktima poslodavca ne navede konkretni novčani iznos koji se po određenom osnovu ima isplatiti zaposlenom, ne može se na štetu zaposlenih pretpostaviti odnosno zaključiti da je reč o ugovorenom bruto iznosu. Naknada po osnovu troškova ishrane u toku rada mora biti izražena u novcu i svako drugačije ugovaranje isplate ove naknade je ništavo.
Imajujući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, pa je primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 27.12.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 109.075,00 dinara.
Kako u sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu, vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
