.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1891/2015
17.11.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje T.S. iz B., koju zastupa Z.V., advokat iz B, protiv tuženog B.H. L. D.O.O. iz B., koga zastupa M.P., advokat iz N.B., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5643/13 od 01.04.2015. godine, u sednici veća održanoj 17.11.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5643/13 od 01.04.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1327/12 od 16.04.2013. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period od decembra 2008. godine do januara 2012. godine isplati pojedinačne mesečne iznose bliže navedene u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma. Stavom drugim izreke konstatovano je da je tužba povučena u delu zahteva kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže da joj isplati naknadu zarade za mesece novembar 2008. godine, juli 2010. godine, novembar 2010. godine i februar 2012. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma. Stavom trećim izreke tuženi je obavezan da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 109.100,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 5643/13 od 01.04.2015. godine, stavom prvim izreke odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u stavovima prvom i trećem izreke, a stavom drugim izreke odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv prvostepene presude P1 1327/12 od 16.04.2013. godine, u odnosu na stav drugi izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11) i člana 13. stav 2. i 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
U sporovima radi isplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa dozvoljenost revizije ceni se pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje. Odredbom člana 13. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14), kojom je izmenjena odredba člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prelaznom odredbom člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), propisano je da postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11), a nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona, sprovešće se po odredbama ovog zakona.
Tužba radi naknade štete zbog neisplaćene zarade tužilje u periodu od novembra 2008. godine do februara meseca 2012. godine u iznosu od ukupno 574.948,00 dinara podneta je Prvom osnovnom sudu u Beogradu 04.04.2012. godine. Tužba je preinačena 13.03.2013. godine, povećanjem zahteva na iznos od ukupno 598.054,00 dinara. Pobijana drugostepena presuda doneta je 01.04.2015. godine, nakon što je 31.05.2014. godine stupio na snagu i počeo da se primenjuje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14).
Tuženi revizijom pobija drugostepenu presudu u delu kojom je pravnosnažno obavezan da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćenih zarada u periodu od decembra 2008. godine zaključno sa januarom 2012. godine isplati ukupno 561.188,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela od 561.188,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Snežana Andrejević,s.r.
