U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vojislav Videnović, advokat iz ..., protiv tuženog AD za obradu i preradu proizvoda crne metalurgije, za unutrašnju i spoljnu trgovinu građevinskim i ogrevnim materijalom „Kopaonik“ Beograd, radi poništaja rešenja o otkazu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3064/2021 od 06.09.2021. godine, u sednici veća održanoj 14.04.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3064/2021 od 06.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 202/20 od 02.02.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je kao nepravilno i nezakonito poništeno rešenje tuženog br. .. od 18.01.2017. godine i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovom stepenu i vrsti obrazovanja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 237.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3064/2021 od 06.09.2021. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Zaječaru P1 202/20 od 02.02.2021. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se kao nepravilno i nezakonito poništi rešenje tuženog br. .. od 18.01.2017. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovom stepenu i vrsti obrazovanja, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) i odlučio da revizija nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, dok se revizijom ne ukazuje na bitne povrede koje bi mogle biti revizijski razlog u smislu čl. 407 ZPP.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu zasnovanom na neodređeno vreme na poslovima ... u poslovnici „BB“ u ogranku u ..., na osnovu Ugovora o radu broj .. od 20.02.2015. godine. Rešenjem tuženog br. .. od 18.01.2017. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu. U obrazloženju rešenja je navedeno da je dana 02.12.2016. godine imenovana tročlana komisija izvršila vanredni popis robe, kojom prilikom je uočen manjak robe u poslovnici „BB“ o čemu je sačinjena bliža specifikacija nedostajuće robe čija je ukupna vrednost 434.126,05 dinara. Manjak je nastao usled radnji tužioca koji je robu uzimao za sopstvene potrebe i prodavao trećim licima pri čemu izlaz robe sa stovarišta nije sproveo kroz papire, nije dao nalog za fakturisanje, već je samo iznosio, tj. dozvolio iznošenje robe sa stovarišta tuženog. Otkaz je dat iz razloga propisanih članom 179. stav 2. tačka 1, 2, 3. i 5. Zakona o radu. Pre donošenja rešenja, tuženi je izdao upozorenje br. .. od 26.12.2016. godine na koje se tužilac izjasnio. Zbog manjka robe protiv tužioca je vođen krivični postupak koji je pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Nišu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPo 157/18 od 05.03.2019. godine, kojom je tužilac oglašen krivim za krivično delo Pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ i osuđen uslovnom osudom.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je stanovišta da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nepravilno i nezakonito jer njime nisu utvrđene sve činjenice i okolnosti na osnovu kojih se može zaključiti da je nastupio otkazni razlog na koji se tuženi pozvao u rešenju. Tužilac je postupao u skladu sa ustaljenom dugogodišnjom praksom koja ni jednim aktom rukovodstva tuženog nije bila zabranjena.

Drugostepeni sud ne prihvata iznetu argumentaciju prvostepenog suda. Prema stanovištu drugostepenog suda, tužilac je učinio povredu radne obaveze jer je robu za koju je bio zadužen izdavao trećim licima i uzimao za sopstvene potrebe, bez naplate, odnosno izdavanjem otpremnica, usled čega je učinio povredu radne obaveze. Stoga je tužiocu pravilno i zakonito izrečena mera prestanka radnog odnosa u smislu odredaba člana 179. stav 1. tačka 5. Zakona o radu („Sl. Glasnik RS“, br. 24/2005, ... 75/2014) i Ugovora o radu br. .. od 20.02.2015. godine, tačka 11. alineja 7, usled čega je prvostepena odluka preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev.

Neosnovano revident osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda. Revident smatra da tužilac nije učinio povredu radne obaveze izdavanjem robe na „poček“, jer je to činio po nalogu svojih pretpostavljenih i u skladu sa uobičajenom praksom ogranka u kom je radio, a da tuženi nije preduzeo ništa da takvo poslovanje spreči.

Otkaz ugovora o radu je nezakonit ako je dat iz razloga protivnih Zakonu o radu ili ako nije poštovana procedura propisana tim zakonom. Nesporno je da je tužilac mimo svojih ovlašćenja izdavao robu trećim licima i uzimao je za sopstvene potrebe, bez izdavanja faktura odnosno otpremnica. Zbog toga je protiv tužioca vođen krivični postupak koji je okončan pravnosnažnom presudom prema kojoj je tužilac krivično odgovoran, odnosno osuđen. Stoga je irelevantna okolnost što je njegovo postupanje bilo poznato pretpostavljenima.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 414. ZPP, odbio reviziju tužioca kao neosnovanu.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić