.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 189/2023
01.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislava Vidicki, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničkog centra Vojvodina iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Milena Ivošević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3726/22 od 06.10.2022. godine, u sednici održanoj 01.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv stava drugog i trećeg izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3726/22 od 06.10.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv stava drugog i trećeg izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3726/22 od 06.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2289/2021 od 30.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj za period od 01.06.2018. do 31.05.2021. godine isplati iznos od 79.738,75 dinara na ime neisplaćenih troškova za ishranu u toku rada, sa zateznom kamatom od 03.02.2022. godine do isplate, iznos od 16.451,69 dinara na ime zakonske zatezne kamate na ime glavnog duga na ime ishrane u toku rada za period od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 02.02.2022. godine, iznos od 84.770,21 dinar na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, sa zateznom kamatom od 03.02.2022. godine do isplate, kao i iznos od 16.411,17 dinara na ime zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do 02.02.2022. godine. Stavom drugim izreke, tužilje je obavezana da tuženoj naknadi parnične troškove u iznosu od 54.000,00 dinara.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 3726/22 od 06.10.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično preinačio rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2289/2021 od 2 30.05.2022. godine, tako što je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova prvostepenog postupka preko iznosa od 36.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, u preostalom delu žalba tužilje je odbijena, a prvostepena presuda, u odbijajućem delu potvrđena. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv stava drugog i trećeg izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, i predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji na ime neisplaćenih troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, u utuženom periodu, a pobijana odluka doneta je u skladu sa Zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 05.07.2022. godine, po kom zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kome je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog.
Iz svih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 11.06.2011. godine a vrednost predmeta spora je 164.508,96 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kom pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odluču kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
