Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na osnovu aneksa ugovora o radu od 22.12.2017. godine raspoređen na poslove referenta za održavanje MM, Službe za održavanje MM, Sektor za održavanje EEOIMM, Odsek za tehničke uslove ... . Tužilac je neopravdano izostao sa rada tri dana 14.03, 15.03. i 16.03.2018. godine. Utvrđeno je da tužilac nije tražio pismenim putem korišćenje godišnjeg odmora, niti je dobio rešenje o korišćenju godišnjeg odmora za period od 05.03. do 16.03.2018. godine, niti je tražio odobrenje za izostanak. Tužiocu je dostavljeno upozorenje od 02.04.2018. godine u kome je navedeno da se upozorava na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu od 01.01.2007. godine zbog toga što je neopravdano izostao sa rada u vremenskom periodu od 05. marta do 16. marta 2018. godine, čime je učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 8. stav 1. tačka 12. ugovora o radu od 01.01.2007. godine. Članom 8. alineja 12. Ugovora o radu tužioca, neopravdano izostajanje sa posla tri uzastopna radna dana predviđeno je kao povreda radne obaveze zbog koje poslodavac može da otkaže ugovor o radu. Rešenjem tuženog od 23.04.2018. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu od 01.01.2007. godine sa pripadajućim aneksima, zbog neopravdanog izostanka sa rada u vremenskom periodu od 05.03. do 16.03.2018. godine.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je ispunjen otkazni razlog u konkretnom slučaju, jer je utvrđeno da je tužilac bio neopravdano odsutan sa rada u periodu od 05.03.2018. godine do 16.03.2018. godine, a tužilac u toku postupka nije dokazao svoju tvrdnju da je u spornim danima koristio odsustvo na ime neiskorišćenih slobodnih sati ili neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2017. godinu. Iz navedenih razloga nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i za vraćanje tužioca na rad kod tuženog.

Revident ne prihvata izneto stanovište nižestepenih sudova. Posebno ukazuje da je tužiocu bilo odobreno korišćenje plaćenog odustva na osnovu sklapanja braka, da nije iskoristio godišnji odmor za 2017. godinu i da je imao tzv. „neiskorišćene sate“ iz prethodnog perioda. Takođe navodi da se nije lično izjasnio na upozorenje pred otkaz ugovora o radu, već da se u njegovo ime izjasnila Sindikalna organizacija Sloga čiji je član bio, što tuženi u postupku otkaza ugovora o radu, a ni sudovi u postupku odlučivanja o tužbenom zahtevu, nisu uzeli u obzir prilikom donošenja odluke. Takođe revident ukazuje da su u upozorenju pred otkaz ugovora o radu navodi da tužilac nije radio počev od 03. marta 2018. godine pa zaključno sa 19. martom 2018. godine, a nižestepeni sudovi utvrđuju da je tužilac navodno izostao sa rada u dane 14, 15. i 16. mart 2018. godine.

Revizija tužioca nije osnovana. Pravilno su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje primenili materijalno pravo na osnovu kog su odbili tužbeni zahtev.

Bez uticaja na pravilnost pobijanih odluka su navodi revidenta da su nižestepeni sudovi utvrdili da je tužilac izostao sa rada u dane 14, 15. i 16. mart 2018. godine, dok iz obrazloženja iz upozorenja pred otkaz ugovora o radu i rešenja o otkazu ugovora o radu, proizilazi da se tužiocu stavlja na teret da je izostao sa rada u periodu od 05. do 16. marta 2018. godine. Ovo iz razloga što je članu 8 stav 1. tačka 12 ugovora o radu od 01.01.2007. godine kao otkazni razlog predviđeno neopravdano izostajanje sa posla tri uzastopna radna dana (ili pet radnih dana sa prekidima u toku godine), pa u situaciji kada su nižestepeni sudovi utvrdili da je tužilac neopravdano izostao sa posla u dane 14, 15. i 16. mart 2018. godine, navedene činjenice predstavljaju potreban i dovoljan razlog na osnovu koga se može dati otkaz ugovora o radu, bez obzira da li je tužilac bio prisutan na poslu u danima pre 14. marta 2018. godine.

Takođe, nisu od značaja revizijski navodi kojima se ukazuje da je tuženi u postupku otkaza ugovora o radu propustio da ceni mišljenje Sindikalne organizacije od 10.04.2018. godine, koja se u ime tužioca izjasnila na upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. U članu 181. Zakona o radu, jeste propisana mogućnost da zaposleni uz izjašnjenje priloži mišljenje sindikata čiji je član, te da je poslodavac dužan da razmotri priloženo mišljenje sindikata. Međutim, poslodavac nije u obavezi da pismeno odgovori na mišljenje sindikata, niti je navedeno prepreka za davanje otkaza ugovora o radu ukoliko su ispunjeni drugi materijalnopravni i proceduralni uslovi iz člana 179. i 180. Zakona o radu. Stoga, činjenica da poslodavac, a ni nižestepeni sudovi nisu posebno obrazložili ocenu izjašnjenja sindikalne organizacije o postojanju razloga o otkaz ugovora o radu, ne utiče na pravilnost pobijanih odluka, kod utvrđene povrede radne obaveze od strane tužioca koja je predviđena kao razlog za otkaz ugovora o radu.

Revizijskim navodima u kojima tužilac ponavlja činjenične tvrdnje da je imao „neiskorišćene sate“ iz prethodnog perioda, kao i neiskorišćeni godišnji odmor iz 2017. godine, te da je trebalo ceniti razloge što ga svedoci nisu viđali u predmetnom periodu, izostanak komunikacije sa rukovodiocima, sindikalna zaduženja kao opravdan razlog da izostane sa posla, revident pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što, kako je navedeno, nisu zakonom predviđeni revizijski razlozi, prema odredbama člana 407. stav 2. ZPP. Nisu osnovani revizijski navodi da nije utvrđena krivica tužioca za povredu radne discipline, jer se tužiočeva odgovornost zasniva upravo na činjenici da je izostao sa posla tri dana, a da izostanak nije opravdao.

Pozivanje tužioca na angažovanje u sindikalnoj organizaciji u kojoj je bio član je bez značaja, jer tužilac u konkretnom slučaju nije izložen štetnom postupku poslodavca, posebno ne zbog njegove aktivnosti ili statusa člana sindikata.

Imajući u vidu da iz činjeničnog stanja proizlazi da su u konkretnom slučaju ispunjeni materijalnopravni uslovi za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 8. stav 1. tačka 12. ugovora o radu od 01.01.2007. godine, te da je tuženi ugovor o radu otkazao uz poštovanje procedure propisane odredbama člana 180. i 185. Zakona o radu, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da su pobijane odluke pravilne, a revizija tužioca neosnovana.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi koje sud pazi po službenoj dužnosti, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić