Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da je revizija tužene dozvoljena, ali da nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se opisno ukazuje u reviziji ne može biti razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 1. ZPP. Bez značaja su navodi revizije o učinjenoj bitnoj povredi iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP od strane prvostepenog suda, jer nije učinjena u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme na poslovima profesora ... . Nalogom direktora tužene od 25.06.2021. godine svim profesorima ... naloženo je da do 30.06.2021. godine dostave potrebnu dokumentaciju u svrhu bodovanja, a radi utvrđivanja zaposlenih za čijim radom je prestala potreba. Školski odbor tužene je imenovao komisiju koja je sprovela postupak i sačinila konačnu listu zaposlenih profesora ... za kojima u potpunosti ili delimično prestaje potreba u školskoj 2021/2022. godini (lista broj 386/1 od 02.07.2021. godine). Na ovoj listi na 31. mestu sa 69 bodova nalazila se BB, dok su se iza nje nalazile VV na 32. mestu i tužilja na poslednjem 33. mestu sa istim brojem bodova. Tužilja je izjavila prigovor protiv rang liste navodeći da komisija nije pravilno primenila kriterijum iz člana 34. PKU koji se odnosi na ostvarivanje bodova po osnovu broja dece na redovnom školovanju do 26. godina starosti, jer je po osnovu ćerke, koja je u tom momentu bila redovan student ... fakulteta u Beogradu u statusu samofinansirajućeg studenta, trebala da dobije još jedan bod i tako ostvari ukupno 70 bodova. Rešenjem direktora tužene broj .. od 20.08.2021. godine (koje je ispravljeno rešenjem broj .. od 23.08.2021. godine) utvrđeno je da počev od školske 2021/2022. godine prestaje potreba za radom tužilje, te da će joj radni odnos prestati 15.09.2021. godine ukoliko ne bude preuzeta sa liste u skladu sa članom 153. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Protiv ovog rešenja tužilja je izjavila žalbu koja je odbijena rešenjem Školskog odbora tužene broj .. od 13.09.2021. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 34. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, koji propisuje kriterijume za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, zaključili da su osporena rešenja tuženog poslodavca nezakonita jer su zasnovana na rang listi prilikom čijeg sastavljanja nisu ispoštovani ti kriterijumi. Stanovište nižestepenih sudova je da je tužena morala da prizna tužilji jedan bod po osnovu kriterijuma pod rednim brojem 7. iz člana 34. navedenog PKU, a koji se odnosi na broj dece zaposlenog koja su na redovnom školovanju do 26. godina starosti, s obzirom da je tužiljina ćerka u momentu bodovanja bila na redovnim studijama, bez obzira na način finansiranja. Takođe, činjenica da je tužiljina ćerka u isto vreme studirala i radila (što je nesporno među parničnim strankama) po oceni nižestepenih sudova mogla je da utiče samo na drugačije bodovanje po kriterijumu iz tačke 5. koji se odnosi na imovno stanje zaposlenog i članova njegovog porodičnog domaćinstva, a ne na kriterijum iz tačke 7.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, što se neosnovano osporava revizijom tužene.

Naime, odredbama člana 34. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, broj 21/2015 i 82/2020) propisani su kriterijumi koji se primenjuju u školskim ustanovama kada je potrebno utvrditi zaposlene za čijim je radom prestala potreba i isti se vrednuju u propisanim bodovima. Propisani su sledeći kriterijumi: 1. rad ostvaren u radnom odnosu; 2. obrazovanje; 3. takmičenja; 4. predškolski doprinos u radu; 5. imovno stanje; 6. zdravstveno stanje i 7. broj dece predškolskog uzrasta, odnosno dece na redovnom školovanju do 26. godina starosti.

Polazeći od navedenih kriterijuma, Vrhovni sud prihvata kao pravilno stanovište nižestepenih sudova da je tužilji trebalo priznati jedan bod po osnovu redovnog školovanja ćerke mlađe od 26 godina, na koji način bi tužilja ostvarila ukupno 70 bodova i nalazila bi se na bodovnoj listi između 27. i 31. mesta, odnosno na mestu iznad BB i VV za koje je utvrđeno da su imale po 69 bodova. Na pravilnost ovog stanovišta ne utiče činjenica da je tužiljina ćerka bila u statusu samofinansirajućeg studenta i u radnom odnosu, jer te okolnosti nisu propisane navedenim Posebnim kolektivnim ugovorom kao okolnosti koje isključuju bodovanje po kriterijumu broja dece iz tačke 7. Takođe, u takvoj situaciji se ne može smatrati da dete nije na redovnom školovanju. Naime, za redovno školovanje (u konkretnom slučaju studiranje) nije od presudne važnosti da li dete ima status redovnog ili vanrednog učenika, odnosno samofinasirajućeg studenta, već okolnost da se školovanje odvija redovno, kontinuirano i bez velikih prekida. Tužena nije dokazala da je tužiljina ćerka eventualno zaostajala ili neuredno izvršavala fakultetske obaveze u smislu nedavanja ispita, nemarnog ponašanja i zanemarivanja studijskih obaveza, čime bi dovela u sumnju redovnost školovanja kao kriterijum prilikom bodovanja zaposlenog u pogledu punoletne dece.

Saglasno navedenom, da je tužilji pravilno priznat jedan bod zbog deteta mlađeg od 26 godina koje je na redovnom školovanju, ona ne bi bila utvrđena kao radnik za čijim je radom prestala potreba. Tužena pri tom nije dokazala da bi i u toj situaciji (sa priznatim dodatnim bodom) tužilja bila poslednja na bodovnoj listi s obzirom na radni staž profesora koji su bili na listi iznad nje. Stoga je po stanovištu ovog suda pravilan zaključak nižestepenih sudova da su prvostepeno rešenje direktora i drugostepeno rešenje školskog odbora tužene doneta povredom člana 34. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, bez obzira što je ispoštovana procedura prilikom bodovanja profesora ... .

Iz navedenih razloga nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je Vrhovni sud primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković