U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Darko Blagojević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i državne uprave, Državno veće tužilaca, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 3740/2017 od 22.01.2019. godine, u sednici održanoj dana 06.10.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1. 3740/2017 od 22.01.2019. godine, u delu stava drugog izreke koji se odnosi na naknadu štete na ime upisnine u Advokatsku komoru, tako što se žalba tužene u tom delu ODBIJA i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Nišu P1. 2403/2015 od 23.05.2017. godine u stavu trećem izreke.

Tužena se OBAVEZUJE da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, u roku od 15 (petnaest) dana od dana prijema presude.

U preostalom delu, revizija tužioca ODBIJA SE kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1. 2403/2015 od 23.05.2017. godine, stavom prvim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi štetu u vidu izgubljene zarade koju bi ostvarivao kao zamenik Apelacionog tužioca u Nišu za period od 01.01.2010. godine do 29.05.2013. godine, ukupno 4.825.045,28 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose navedene izrekom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da u korist tužioca za isti period izvrši obračun i uplatu doprinosa obaveznog osiguranja nadležnim fondovima po stopi i osnovici važećim na dan uplate. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi štetu za upis u imenik advokata Advokatske komore u Nišu u iznosu od 287.516,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.01.2010. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete na ime zakupnine poslovnog prostora u iznosu od 4.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tužena naknadi štetu na ime premije osiguranja od profesionalne odgovornosti u iznosu od 4.974,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se tužena obaveže da tužiocu naknadi štetu u vidu mesečne članarine plaćene Advokatskoj komori u Nišu u iznosu od 37.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom sedmim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 573.226,00 dinara, a na iznos od 409.500,00 dinara zakonsku zateznu kamatu od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1. 3740/2017 od 22.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke u odnosu na dosuđene mesečne iznose naknade štete zbog izostale zarade, u stavovima drugom, četvrtom, petom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je tužena obavezana da tužiocu na dosuđene iznose zarade isplati zakonsku zateznu kamatu počev od svakog 1. u mesecu za prethodni mesec do konačne isplate, a u preostalom delu je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate odbijen kao neosnovan. Prvostepena presuda je preinačena u stavu trećem izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tužena naknadi štetu u iznosu od 287.516,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.01.2010. godine do isplate, na ime naknade za upis u imenik advokata Advokatske komore u Nišu. Stavom trećim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka iz stava sedmog izreke prvostepene presude tako što je tužena obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 569.226,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 405.500,00 dinara počevši od izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom delu zahtev tužioca za naknadu parničnih troškova odbijen kao neosnovan.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP i utvrdio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zamenik Okružnog javnog tužioca u Nišu do 31.12.2009. godine. Prema odluci Državnog veća tužilaca od 15.12.2009. godine, tužilac nije reizabran na dužnost zamenika tužioca. Prigovor tužioca protiv ove odluke odbijen je kao neosnovan. U ponovnom postupku nakon odluke Ustavnog suda, Državno veće tužilaca je odlukom od 20.08.2011. godine odbilo prigovor tužioca kao neosnovan. Odlukom Ustavnog suda 28.02.2013. godine usvojena je ustavna žalba tužioca, a 29.04.2013. godine tužilac je izabran za zamenika Apelacionog tužioca u Nišu. Dana 29.05.2013. godine tužilac se nije javio na dužnost u tužilaštvu, već je nastavio sa obavljanjem advokatske delatnosti, kojom se bavi od 18.01.2010. godine kada je upisan u imenik Advokatske komore u Nišu. Tužilac je u ovoj parnici tražio naknadu materijalne štete za period od 01.01.2010. godine do 29.05.2013. godine, zbog nezakonitog rada organa tužene.

Prvostepenom presudom je usvojen tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete u vidu izgubljene zarade za sporni period, i uplatu doprinosa obaveznog osiguranja, kao i za naknadu štete u visini uplaćenog iznosa za upis u advokatsku komoru. Tužbeni zahtev je odbijen u delu koji se odnosi na naknadu štete za zakupninu poslovnog prostora, za premiju osiguranja od profesionalne odgovornosti i za mesečnu članarinu uplaćenu Advokatskoj komori u Nišu.

Pobijanim delom drugostepene presude potvrđena je prvostepena presuda u odnosu na navedene vidove materijalne štete, osim u delu koji se odnosi na advokatsku upisninu, u kom delu je preinačena prvostepena presuda i tužbeni zahtev odbijen. Po oceni drugostepenog suda, tužilac nije pretrpeo štetu zbog nezakonite odluke organa tužene, jer se dana 29.05.2013. godine nakon odluke Dravnog veća tužilaca kojom je izabran za zamenika Apelacionog tužioca u Nišu, nije javio na dužnost u tom tužilaštvu, već je nastavio sa obavljanjem advokatske delatnosti, pa mu ne pripada pravo na naknadu plaćene upisnine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo u delu koji se odnosi na naknadu materijalne štete u visini uplaćene upisnine za obavljanje advokatske delatnosti.

Pravni osnov potraživanja tužioca zasniva se na odgovornosti države za nezakonit i nepravilan rad njenih organa (član 35. stav 2. Ustava Republike Srbije) i članu 172. stav 1. ZOO, kojim je propisano da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Tužilac se za advokatsku profesiju opredelio 18.01.2010. godine, nakon odluke Državnog veća tužilaca od 15.12.2009. godine kojom je odbijen njegov prigovor na odluku kojom nije reizabran na dužnost zamenika tužioca. U ovakvim okolnostima, izdatak po osnovu advokatske upisnine predstavlja materijalnu štetu na strani tužioca za koju je odgovorna tužena, jer se odluka tužioca o bavljenju advokaturom može smatrati iznuđenom odlukom radi obezbeđivanja egzistencije tužioca i njegove porodice. Kako se pravo na bavljenje advokaturom stiče donošenjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve, a Advokatska komora na osnovu javnog ovlašćenja odlučuje o zahtevu za upis u imenik advokata, pri čemu je polaganje advokatske zakletve uslovljeno uplatom troškova upisa u imenik advokata, čiju visinu određuje Advokatska komora Srbije, to proizilazi da uplata troškova upisa u imenik advokata, iako nije uslov za bavljenje advokaturom već samo za polaganje advokatske zakletve, predstavlja poseban uslov za bavljenje advokaturom, kako to proizilazi i iz odluke Ustavnog suda 1480 od 20.02.2014. godine. Zato ovaj poseban izdatak uplaćen Advokatskoj komori predstavlja vid stvarne štete za koju odgovara tužena, u smislu člana 172. ZOO, jer je šteta nastala nezakonitim odlukama organa tužene. Zato je drugostepena presuda u ovom delu preinačena i potvrđena prvostepena presuda kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen u navedenom delu.

Međutim, odlučujući o preostalom delu tužbenog zahteva koji se odnosi na troškove u vezi obavljanja advokatske delatnosti, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je u tom delu potvrdio prvostepenu presudu kojom je tužbeni zahtev odbijen.

Naime, advokat je dužan da Advokatskoj komori plaća članarinu i druge materijalne obaveze za vreme obavljanja advokatske delatnosti, ali navedeni troškovi tužioca nisu u vezi sa nezakonitim radom organa tužene, jer proizlaze iz obavljanja advokatske delatnosti, što se odnosi i na zakupninu poslovnog prostora, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužena nije u obavezi da po ovim vidovima tužiocu naknadi štetu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 416. stav 1. ZPP.

Odluka o troškovima postupka doneta je u skladu sa čl. 153. stav 2, 163. stav 2. i 165. ZPP i važećom Advokatskom tarifom, u odnosu na troškove revizije koji su opredeljeni po vrsti i iznosu, u skladu sa delimičnim uspehom tužioca u parnici.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić