.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1904/2023
07.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Janjić, advokat iz ..., protiv tuženog „Niš-ekspres“ ad. Niš, čiji je punomoćnik Vesna Lojpur Stojmenović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4126/2022 od 20.01.2023. godine u sednici održanoj 07.06.2023. godine doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4126/2022 od 20.01.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4126/2022 od 20.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4126/2022 od 20.01.2023. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 2849/21 od 18.01.2022. godine, kojom je odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi štetu nastalu nezakonitim otkazom ugovora o radu, i to u vidu uvećane zarade za noćni rad, rad u dane državnih praznika, uvećanog radnog učinka, kvaliteta rada, procenta od prihoda poslodavca i doprinosa njegovom uspehu, i na ime doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za periode navedene u izreci, u novčanim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom na način naveden u izreci, a tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 179.550,00 dinara (troškovi postupka nastale tokom ove parnice i za deo kojim je tužiočev zahtev usvojen).
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na razloge za primenu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23).
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Prema navedenoj odredbi zakona revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom protiv koje je revizija izjavljena, odbijen je tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete nastale usled nezakonitog otkaza ugovora o radu, u činjeničnoj i pravnoj situaciji da je pravosnažnom presudom od 08.07.2015. godine, koja je postala izvršna 15.09.2015. godine, tuženi obavezan da po navedenom osnovu, tužiocu nadoknadi štetu u visini osnovne plate sa pripadajućim doprinosima, a da u ovom sporu preinačenom tužbom od 10.12.2020. godine, tužilac potražuje i uvećanu zaradu, uz ocenu sudova da je nastupila zastarelost novčanih potraživanja iz radnog odnosa, jer je računajući od dana saznanja za oblik i obim štete (15.09.2015. godine), na dan podnošenja tužbe, protekao rok zastarelosti potraživanja iz člana 196. Zakona o radu, u vezi sa članom 376. st. 1 i 2. ZOO.
Imajući u vidu sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu, te sadržinu revizijskih navoda, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačnja prava. Odluke o osnovanosti tužbenog zahteva u predmetima sa ovakvom vrstom tražene pravne zaštite zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu. Takođe, ne postoji potreba za novim ni ujednačenim tumačenjem prava po pitanju zastarelosti novčanih potraživanja iz radnog odnosa, niti tužilac o tome pruža odgovarajuću pravnu argumentaciju.
Zbog toga je, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o sporu iz člana 441. ZPP, o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, u kome je revizija uvek dozvoljena, već o novčanom potraživanju iz radnog odnosa, te da vrednost predmeta spora pobijanog dela od 1.790.719,00 dinara ne prelazi merodavni cenzus za dozvoljenost revizije u imovinskopravnim sporovima, Vrhovni sud je primenom člana 403. stav 3. i člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
