Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić, Božidara Vujičića, Snežane Andrejević i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca M.G. iz P., čiji su punomoćnici N.M. i Z.K., advokati iz I., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Područna Policijska uprava Prijepolje, Policijska stanica Priboj, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate zarade, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 355/15 od 09.06.2015. godine, u sednici održanoj 02.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 355/15 od 09.06.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 355/15 od 09.06.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Priboju P1 128/13 od 29.01.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu plati ukupno 85.156,28 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa pripadajućom kamatom, bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 55.612,00 dinara sa zakonskom kamatom od 29.01.2015. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 355/15 od 09.06.2015. godine, žalba tužene je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenut je 01.04.2013. godine, dakle posle 01.02.2012. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta posle 31.05.2014. godine, odnosno posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14), pa se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata nakanade zarade tužiocu za prekovremeni rad, rad noću i u dane državnih i verskih praznika, a sudovi su o ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade odlučili pravilnom primenom materijalnog prava, te u skladu sa prvnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate manje isplaćenog dodatka na platu za prekovremeni rad, rad noću i rad u dane državnih praznika podneta je 01.04.2013. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 85.156,28 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra..

Imajući u vidu da se u konkretnom radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.