U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Čakarević, advokat iz ..., protiv tužene BB, čiji je punomoćnik Milan Ivošević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1466/2016 od 23.01.2017. godine, u sednici od 13.02.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1466/2016 od 23.01.2017. godine, u stavu II izreke, tako što se odbija kao neosnovana žalba tužilje i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Čačku P1. 209/15 od 25.01.2016. godine, u delu stava prvog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja tužene od 14.05.2010. godine.

Tužilja se obavezuje da tuženoj naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara u roku od 15 dana od prijema presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1. 209/15 od 25.01.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog od 14.05.2010. godine kojim je otkazan ugovor o radu i tužena obaveže da tužilju vrati na rad na ranije poslove. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 233.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1466/2016 od 23.01.2017. godine, donetom nakon rasprave održane pred drugostepenim sudom, stavom prvim izreke ukinuta je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tužene od 14.05.2010. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se tužena obaveže da je vrati na rad. Stavom četvrtim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da je rasporedi na ranije poslove. Stavom petim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 340.500,00 dinara.

Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene zasnovala radni odnos Ugovorom o radu od 29.08.2003. godine. Rešenjem tužene od 04.06.2009. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze. Rešenjem inspektora rada od 26.08.2009. godine, odloženo je izvršenje navedenog rešenja do pravnosnažnog okončanja sudskog postupka za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, koji je tužilja pokrenula tužbom od 28.07.2009. godine. Postupajući u skladu sa navedenim rešenjem inspektora rada, tužena je odložila izvršenje otkaznog rešenja tako što je tužilju vratila na rad i rasporedila na radno mesto samostalnog saradnika. Pobijanim rešenjem od 14.05.2010. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze, jer je koristila kreditnu karticu klijenta banke bez ovlašćenja, suprotno zakonu i aktima banke, čime je učinila povredu radne obaveze nezakonito raspolaganje sredstvima iz člana 125. tačka 9. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tužene i tačkom 19. Ugovora o radu sa strankama. Pre otkaza ugovora o radu, tužilji je uručeno pismeno upozorenje o otkaznim razlozima. Rešenjem inspektora rada od 25.06.2010. godine, odloženo je izvršenje pobijanog rešenja, do pravnosnažnog okončanja sudskog postupka koji je tužilja u ovoj parnici pokrenula tužbom od 09.06.2010. godine. Tuženi je postupajući po ovom rešenju inspektora rada tužilju vratio na rad 14.05.2010. godine i rasporedio na radno mesto samostalnog saradnika. Tužilji je otkazan ugovor o radu kao tehnološkom višku rešenjem tuženog od 27.12.2010. godine, s tim što joj radni odnos prestaje zaključno sa 30.12.2010. godine, a tužilja protiv ovog rešenja nije vodila sudski spor. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2504/13 od 06.09.2013. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku P1.376/10 od 01.03.2013. godine, kojim je poništeno rešenje tužene od 04.06.2009. godine, kojim je tužilji prvi put bio otkazan ugovor o radu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pobijanim delom drugostepene presude ukinuta je prvostepena presuda i poništeno kao nezakonito rešenje tužene od 14.05.2010. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu. Po oceni drugostepenog suda, u periodu od 10.06.2009. godine, kada je radni odnos tužilji prestao po osnovu prvog rešenja o otkazu ugovora o radu, pa do 06.09.2013. godine, kada je pravnosnažnom sudskom odlukom poništeno to rešenje o otkazu ugovora o radu, radni odnos kod tužene joj nije mogao prestati po bilo kom osnovu, jer tužilja tada nije ni bila u radnom odnosu kod tužene, već je vraćena na rad po nalogu inspektora rada, pa nije mogla biti doneta nova odluka o otkazu istog ugovora o radu iz 2003. godine i prestanku radnog odnosa tužilje po bilo kom osnovu. Drugostepeni sud zaključuje da je pobijano otkazno rešenje nezakonito, jer je doneto u periodu kada je tužilji već bio otkazan ugovor o radu, iako je tužilja učinila povredu radne obaveze i radne discipline, koje su joj otkaznim rešenjem od 14.05.2010. godine stavljene na teret.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u pobijanom delu drugostepene presude pogrešno je primenjeno materijalno pravo kada je poništeno kao nezakonito rešenje tužene od 14.05.2010. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu.

S obzirom da je otkazno rešenje tuženog od 04.06.2009. godine poništeno kao nezakonito pravnosnažnom presudom, nastupile su posledice nezakonitog otkaza propisane članom 191. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05...54/09), kojima se radnopravni status tužilje dovodi u situaciju kao da nezakonitog otkaza nije bilo, pa se samim tim smatra da je tužilja kod tužene i dalje bila u radnom odnosu od 2009. godine. S obzirom na navedeno, tužilji je pobijanim rešenjem od 14.05.2010. godine mogao biti otkazan ugovor o radu zbog učinjene nove povrede radne obaveze, odnosno radne discipline. Budući da je u postupku utvrđeno da je tužilja učinila povredu radne obaveze koja joj je ovim otkaznim rešenjem stavljena na teret, a koja je bila propisana opštim aktima tužene, te da je tužilji omogućeno pravo na odbranu dostavljanjem pismenog upozorenja o postojanju otkaznih razloga, u smislu člana 180. stav 1. Zakona o radu, proizilazi da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito u smislu člana 179. tačka 2. Zakona o radu.

Iz iznetih razloga, drugostepena presuda je u pobijanom delu preinačena tako što je odbijena kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u ovom delu.

Tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove revizijskog postupka, u skladu sa članom 165. ZPP i važećom AT i TT.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić