U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik dr Enike Veg, advokat iz ..., protiv tužene Specijalna ginekološka bolnica „Genesis“ Novi Sad, čiji je punomoćnik Ana Komaromi, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o udaljenju sa rada i otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3072/21 od 01.03.2022. godine, u sednici veća održanoj 11.05.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3072/21 od 01.03.2022. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca i tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1237/2020 od 12.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da sud poništi kao nezakonito rešenje tužene o otkazu Ugovora o radu broj .. od 02.03.2020. godine, obaveže tužena da tužioca vrati na rad i prijavi ga na obavezno socijalno osiguranje od dana prestanka radnog odnosa 10.03.2020. godine do dana povratka na rad. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud poništi kao nezakonito rešenje tužene o privremenog udaljenju sa rada tužioca broj ../20 od 20.02.2020. godine. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba u delu tužbenog zahteva kojim tužilac zahteva da sud obaveže tuženu da tužioca vrati na poslove ... ili na druge poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu stručne spreme tužioca. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 152.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3072/21 od 01.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom delu (stav jedan, dva i četiri izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dala odgovor na reviziju. Troškove je tražila i opredelila.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), pa je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene od 15.08.2016. godine, najpre na poslovima saradnika za ... poslove, a od 20.10.2016. godine na poslovima ... sve do 10.03.2020. godine, kada mu je radni odnos prestao na osnovu rešenja od 02.03.2020. godine, koje rešenje je predmet poništaja. U upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 06.02.2020. godine, čiji su činjenični navodi identični sa navodima iz rešenja o otkazu ugovora o radu, tužilac je upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline- nedoličnog ponašanja prema zaposlenima i ponašanja koje stvara netrpeljivost na radnom mestu, a koje ponašanje je takvo da ne može da nastavi da radi kod poslodavca. Tužiocu je stavljeno na teret 16 situacija opisanih kao nepoštovanje radne discipline, a između ostalih da je u komunikaciji sa zaposlenom VV više puta bio neprijatan, a dana 04.02.2020. godine u komunikaciji sa istom nije joj dozvolio da progovori (vezano za problem pacijentkinje koja je bila na operativnom programu), na zaposlenu vikao, kao i da je u komunikaciji sa direktorkom dr VV, istoj se više puta obratio povišenim tonom na način što je na istu vikao, besneo i pretio istoj policiji, a poslednji put dana 04.02.2020. godine u prisustvu dr GG, koja je zbog ovakvog ponašanja bila vidno potrešena. Tužilac se izjasnio na upozorenje 26.02.2020. godine i u celosti ga osporio. Rešenjem tužene br. ../20 od 20.02.2020. godine, koje sadrži identične navode kao Upozorenje od 06.02.2020. godine, tužilac je privremeno udaljen sa rada, jer je priroda nepoštovanja radne discipline takva da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz člana 180. stav 1. Zakona o radu. Pobijanim rešenjem od 02.03.2020. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu, sa pozivom na odredbu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, člana 14. 7. stav 1. tačka 9. i 39. Pravilnika o radu i člana 7.11. stav 4. tačka 9. i 37. Ugovora o radu od 15.08.2016. godine i to zbog nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca – nedolično ponašanje prema zaposlenima i ponašanje koje stvara netrpeljivost na radnom mestu, a koje ponašanje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Međusobni odnosi između tužioca, kao ..., i dr VV, kao direktora i vlasnika bolnice, bili su korektni do proleća 2019. godine, kada je između njih došlo do razmimoilaženja u stavovima vezanim za poslovanje bolnice. Dana 04.02.2020. godine, kada je zajedno sa dr GG (kojoj je to bio prvi radni dan kod tužene) dr VV ušla u kabinet u kome je već bio tužilac, tužilac joj se povišenim tonom obratio i rekao joj da medicinska sestra BB već sat vremena nije odgovorila na poruku njegovom bratu DD, te je direktorici posebno bilo neprijatno zbog prisustva koleginice dr GG. Nakon toga je direktorica pozvala medicinsku sestru BB da objasni ovu situaciju, ona je došla i u svom službenom telefonu htela da pokaže sms poruke koje je poslala dr DD, ali je tužilac nije slušao, niti gledao. Tužilac je zatim počeo da viče na direktoricu, da udara šakom u sto i da joj preti da će zvati policiju. Medicinska sestra BB nije javila pacijentkinji termin operacije, jer je od dr DD čekala informaciju o terminu, a kada je istu dobila javila je pacijentkinji, koja je odgovorila da je taj podatak već dobila. Između istih stranaka se vodi postupak pred Višim sudom u Novom Sadu po tužbi tužioca protiv tužene za zaštitu od zlostavljanja na radu, kao i da je od strane MUP-a PU Novi Sad dana 14.05.2020. godine podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv tužioca od 17.03.2020. godine zbog osnovane sumnje da je izvršio prekršaj – pretnje iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, tako što je dana 21.02.2020. godine u prostorijama tužene narušio javni red i mir pretnjom dok se nalazio u zajedničkom kabinetu bolice sa VV u jednom trenutku povišenim tonom obratio rečima: „Sravniću te sa crnom zemljom“.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je u postupku ocene formalnih pretpostavki za zakonitost otkaznog akta zaključio da je tužena prilikom donošenja osporavanog otkaznog akta u svemu ispoštovao proceduru propisanu Zakonom. Međutim, osim za događaj od 04.02.2020. godine, u činjeničnom opisu nije navedeno vreme nastanka konretnog događaja, odnosno kada je tužilac izvršio pobrojane radnje, zbog čega ovakvi formalni nedostaci imaju za posledicu da sud zbog te manjkavosti rešenja nije mogao ispitati osnovanost prigovora zastarelosti postupka otkaza ugovora o radu u smislu člana 184. stav 1. Zakona o radu, pa su osporena rešenja u tom delu nezakonita. U odnosu na događaj od 04.02.2020. godine, izvršeno je vremensko određenje učinjene povrede radne discipline i činjenični opis radnji kršenja radne discipline od strane tužioca uz materijalni dokaz u vidu pisanih izjava BB, koje su tužiocu dostavljene uz upozorenje. Nedolično ponašanje zaposlenog prema nadređenom rukovodiocu i drugom zaposlenom predstavlja nepoštovanje osnovnih načela profesionalnih odnosa, da obraćanje uz viku i pretnje predstavlja ponašanje kojim se krši dostojanstvo drugog zaposlenog ili poslodavca, a time i njihov profesionalni ugled, posebno u situaciji kada se to čini u prisustvu drugih lica, te da narušavanje međuljudskih odnosa kod poslodavca do stvaranje netrpeljivosti među zaposlenima ima za posledicu nepodnošljivu radnu atmosferu, kojeg ponašanja se zaposleni mora uzdržati, to ovakvo ponašanje predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline propisane internim aktom poslodavca. Prilikom donošenja svoje odluke, prvostepeni sud je imao u vidu da za postojanje zakonskog osnova za otkaz ugovora o radu nije nužno postojanje krivice, odnosno namere da se prekrši propisana, odnosno uobičajena radna disciplina, već je dovoljna svest o tome, te da je članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu predviđen otkazni razlog nepoštovanja radne discipline koji otkazni razlog sadrži opštu klauzulu i u kojoj upućuje na širu primenu i šire obuhvatanje svih onih situacija koje se u praksi dešavaju između zaposlenog i poslodavca.

Prilikom odlučivanja prvostepeni sud je ocenio da iako je osporavanim aktom tužiocu stavljeno na teret nepoštovanje radne discipline u 16 situacija opisanih u aktima, sve na osnovu 10 pisanih izjava sačinjenih od strane zaposlenih kod tuženog, za postojanje zakonitosti i osnovanosti donošenja takvih akata u sudskom postupku dovoljno je utvrditi jedan takav slučaj nedozvoljenog ponašanja, a u konkretnom slučaju u dve situacije, obe vezane za događaj od 04.02.2020. godine, utvrđeno je nepoštovanje radne discipline, odnosno zakonitost donošenja osporavanih akata, pa je tužbeni zahtev da se poništi rešenje od 02.03.2020. godine i 20.02.2020. godine, odbijen kao neosnovan.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda i ocenio da je pobijana presuda doneta uz pravilnu primenu odredaba člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu. Ocenjujući žalbene navode tužioca o nepravilnoj primeni odredaba člana 7. i 8. ZPP prilikom ocene dokaza, drugostepeni sud je iste ocenio kao neosnovane, uz obrazloženje da je prvostepeni sud ceneći iskaze tužioca, direktorice tužene i svedoka koji su imali neposredno saznanje i o načinu davanja tih iskaza, izneo stečeno uverenje o istinitosti tvrdnji tužene, a ne tužioca, iskazano kroz pravilnu ocenu iskaza. Takođe je ocenio, kao neosnovane žalbene navode da u prvostepenoj presudi nije utvrđeno da je zbog ponašanja tužioca došlo do bilo kakvih posledica kod tužene u organizaciji rada, povrede ugleda tužene i slično, iz razloga jer osporavani akt nije ni donet iz tih razloga, već zbog nepoštovanja radne discipline tužioca.

Odredbom člana 165. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, propisano je da zaposleni može biti privremeno udaljen sa rada ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline ili je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kog poslodavca pre isteka roka iz člana 180. stav 1 ovog zakona.

Odredbom člana 167. stav 1. Zakona o radu, propisano je da da udaljenje iz člana 165. ovog zakona može da traje najduže tri radna meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu ili izrekne drugu meru u skladu sa ovim zakonom ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 179. stav 2 i 3 ovog zakona.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to: ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredabom člana 14.7. Pravilnika o radu tuženog od 26.09.2016. godine, propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu između ostalog: 9. ako se nedolično ponaša prema ostalim zaposlenima, pacijentima, poslovnim partnerima, u bilo kom obliku; 39. u slučaju ponašanja koje stvara netrpeljivost na radnom mestu, neopravnodano neodazivanje zaposlenog na poziv organa preduzeća, neopravdano odbijanje izvršavanja poslova nakon isteka radnog vremena koji su hitni i neodložni.

Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja tužene o otkazu ugovora o radu i rešenja tužene o privremenom udaljenju sa rada tužioca.

Neosnovano je revizijsko ukazivanje da se opisano postupanje tužioca ne može smatrati opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu i privremenom udaljenju sa rada tužioca, jer je drugostepeni sud pogrešnom ocenom iskaza stranaka i svedoka učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, na koji način se ukazuje i na nepotpuno utvrđeno činjenčno stanje, a što ne ulazi u krug revizijskih razloga u smislu člana 407. ZPP. Bez uticaja je i revizijski navod da je tužilac oslobođen prekršajne odgovornosti, o čemu drugostepeni sud nije vodio računa, s obzirom na to da je otkazni razlog drugostepeni sud cenio upravo sa aspekta da nije potrebno nužno postojanje krivice, tj namere da se prekrši propis već je svoj zaključak o postojanju otkaznog razloga zasnovao na postojanju svesti tužioca da čini navedeni prekršaj.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u pitanje pravilnost pobijane odluke, to je ovaj sud na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova, jer tužilac nije uspeo u sporu, kao i zahtev tužene za naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju, jer ovi troškovi nisu bili nužni za vođenje postupka.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić