Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

Upostupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP. Međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da ista nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije odredbama člana 407. stav 1. tačka 1. – 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu kao zaposlenom na poslovima ... u delu preduzeća Šumsko gazdinstvo „Banat“ Pančevo, Šumska uprava ..., otkazan je ugovor o radu od 03.07.2006. godine sa pripadajućim aneksima ugovora od 27.06.2011. godine i 20.05.2014. godine, osporenim rešenjem direktora tuženog broj 01-663 od 31.03.2015. godine, zato što nije evidentirao nedostatak drvnih sortimenata u lugarskom dnevniku, niti je blagovremeno na jasan i nedvosmislen način obavestio poslodavca o nestanku drvnih asortimenata, uzroku nestanka i količini koja nedostaje, čime je prouzrokovana velika šteta poslodavcu, uz navode da je na osnovu izveštaja Komisije o primopredaji reona „...“ i dela „...“ od 26.12.2014. godine konstatovano da je zaposleni propustio da obeleži 1394 panja ukupne drvne mase 139,86m3, kao i da šteta nastala bespravnom sečom iznosi 653.166,84 dinara. U sprovedenom postupku je utvrđeno da je tužilac bio zadužen za reon „...“ poslednjih 16 godina i usmeno za reon „...“ koji je delio sa kolegom BB. To je reon koji je mogao obilaziti jedino čamcem, tako da je tužilac zadužio čamac i motor za čamac. Motor se često kvario, zbog čega je tužilac više putao morao da ga popravlja, pozajmljivao motor od drugih zaposlenih i tražio od šumske uprave da motor popravi. U podnetom izveštaju od 07.10.2014. godine tužilac je opisao do kakvog kvara je došlo 05.10.2014. godine prilikom poslednjeg korišćenja predmetnog motora za potrebe obilaska reona na „...“, zatim u izveštaju od 13.10.2014. godine naveo da je motor u kvaru i da nema kako da obilazi „..., a da je stanje na reonu „...“ redovno, bez upada i krađa. U izveštaju od 22.10.2014. godine naveo je da je motor vraćen nepopravljen i da ga to onemogućava da obilazi reon koji se nalazi na vodi, te u izveštaju od 11.12.2014. godine naveo da nije dobio sredstvo kojim bi obilazio reon i da je onemogućen da izvršava svoje radne obaveze čuvanja i obilaženja „...“. Za reon „...“ je utvrđeno da u periodu od 03.12.2014. godine do 26.12.2014. godine nije bio obezbeđen nadzorom čuvara šume, imajući u vidu da je tužilac bio zadužen obilaskom trećeg terena, da je njegov odlazak na reon „....“ obuhvatao period dana od 06,00 časova (kada je kretao iz ...) do 16,00 časova (kada se vraćao u ...), da je bilo zimsko doba i da nije mogao u kasnim večernjim satima u tom periodu da blagovremeno obiđe i ovaj reon „...“. Pre angažovanja na reonu „...“, tužilac je u reonu „...“ pronašao samo pet svežih panjeva i iste je evidentirao, vodio je knjigu panjeva i dnevnik čuvara šume, a 02.12.2014. godine dostavio izveštaj šefu šumske uprave kojim ga je obavestio da parcela 75c ostaje neočišćena, odnosno nepripremljena za pošumljavanje, s obzirom na to da nije imao otpremnice koje bi dao ljudima koji su bili zainteresovani za istu. Od tada tužilac poslove nije vršio u reonu „...“, s obzirom da mu je bilo naloženo da radi na drugom terenu, da obavljanje poslova čuvara šume u oblasti „...“, da se tokom rada na tom poslu povredio 11.12.2014. godine i usled povrede je upućen na bolovanje koje mu je otvoreno 13.12.2014. godine, i da je dana 26.12.2014. godine sastavljen izveštaj o primopredaji reona „...“.

Kod tuženog je formirana Komisija koja je imala zadatak da izvrši vanrednu kontrolu reona „...“ u Šumskoj upravi „...“, koja je 16.10.2014. godine podnela izveštaj o kontroli reona „...“ iz kojeg proizilazi da je u periodu od 13.10.2014. godine do 14.10.2014. godine obišla teren i utvrdila da su za reon „...“ zadužena dva čuvara šume, BB u čijoj su nadležnosti odeljenja 71, 72, 73, 77 i 78 i AA u čijoj su nadležnosti odeljenja 70, 74, 75, 76, 79, 80, 81 i 82, da je Komisija pronašla da su u odeljenjima 74/1 i 75/8 uz samu obalu postojala dva bespravno posečena panja jasena, da u odeljenjima 73 i 79 postoji skoro identična količina sveže isečenog metarskog drveta, s tim da nijedan od čuvara nije imao saznanje o tome. Zadatak komisije bio je i da obiđe i konstatuje stanje u reonu „...“ i da izvrši primopredaju reona, što je i učinila uz sačinjenje zapisnika 26.12.2014. godine. U reonu „...“ Komisija je radila pet radnih dana (od 18.12.2014. godine do 24.12.2014. godine) i obilaskom terena pronašla 1.394 panja koji nisu obeleženi živom, niti su prijavljeni kao bespravno posečeni, što je konstatovano u podnetom izveštaju. Izveštaj o vanrednoj kontroli je poslužio poslodavcu da tužiocu otkaže ugovor o radu, iako po oceni nižestepenih sudova nije potpun, ne iskazuje starost panjeva koji su pronađeni neobeleženi, a koja se ni dokazima u provedenom postupku nije mogla sa sigurnošću utvrditi, odnosno utvrditi da li su zaista bili posečeni u vreme kada je tužilac bio dužan da vrši poslove u reonu nastale seče. Pri tom se imalo u vidu da se starost panjeva koji su pronađeni neobeleženi može kretati od tri do pet dana, kao i do pet meseci, i da se period neobezbeđenog nadzora u reonu „...“ tužiocu ne može staviti na teret. Isto tako, tužiocu se ne može na teret staviti ni stanje komisijski utvrđenog u reonu „...“ u oktobru 2014. godine, imajući u vidu da mu poslodavac ni obezbedio uslove da u tom reonu obavlja poslove čuvara šume, što je tužilac jasno predočavao poslodavcu, kome stanje učestalog kvara motora i nedostajućeg sredstva za prevoz čamcem nije moglo ostati nepoznato.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i poništili kao nezakonito osporeno rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 ... 75/14) je propisano da, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze. Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. ovog zakona da, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Odredbom člana 103. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora kod tuženog je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze ili ne izvršava radne obaveze, a tačkom 14. ako prouzrokuje štetu poslodavcu činjenjem ili propuštanjem činjenja. Odredbom člana 104. stav 1. tačka 24. istog Kolektivnog ugovora je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to i u slučaju očiglednog nepoštovanja radne discipline, odnosno drugog neprimerenog ponašanja koje se negativno odražava na rad i poslovanje poslodavca ili na druge zaposlene. Odredbom člana 14. stav 1. tačka 1. Ugovora o radu (ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaključenog između tužioca i tuženog) je predviđeno da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje, odnosno neizvršavanje radnih dužnosti i obaveza, a tačkom 17. prouzrokovanje štete poslodavcu, namerno ili krajnjom nepažnjom, činjenjem ili propuštanjem. Odredbom člana 14. stav 2. tačka 6. istog ugovora je predviđeno da je nepoštovanje radne discipline, odnosno ponašanje zaposlenog zbog kojeg ne može da nastavi rad kod poslodavca i to i u slučaju očiglednog nepoštovanja radne discipline, odnosno drugog neprimerenog ponašanja koje se negativno odražava na rad i poslovanje poslodavca ili na druge zaposlene.

U sporu iz radnog odnosa, sud zakonitost rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

U konkretnom slučaju, iz utvrđenog činjeničnog stanja nije se moglo sa sigurnošću utvrditi da su tačne činjenice na kojima je zasnivano osporeno rešenje, odnosno da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu se stavlja na teret i da nije poštovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno da je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, to nije moglo biti ni dokazano postojanje krivice na strani tužioca, niti uz razumnu ocenu zaključiti zbog čega ne bi mogao da nastavi rad kod tuženog, te je i po oceni revizijskog suda pravilno poništeno kao nezakonito osporeno rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu.

Pravilna je odluka o vraćanju tužioca na rad kod tuženog, doneta na zahtev tužioca na osnovu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da su od strane suda cenjeni samo dokazi i delovi iskaza svedoka koji idu u prilog tužiocu. Osporavanjem ocene dokaza u suštini se osporava se utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja dozvoljeni razlog za izjavljivanje revizije kao vanrednog pravnog leka. Imperativnom odredbom člana 407. stav 2. ZPP propisano je da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. U ovoj pravnoj stvari, drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao dovoljno uporište za ocenu da je materijalno pravo pravilno primenjeno, uz date jasne razloge zbog kojih je žalbu tuženog u bitnim navodima ocenio neosnovanom. Prihvatanjem razloga drugostepenog suda kao pravilnih, Vrhovni kasacioni je ocenio da revizija nije osnovana ni u navodima o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić