Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Ministarstva pravde – Uprave za izvršenje zatvorskih sankcija od 29.04.2008. godine tužilja je bila zaposlena u privremenim institucijama Kosova i Metohije, u Kazneno-popravnom domu u ..., pa je preuzeta u Upravu za izvršenje zatvorskih sankcija počev od 15.05.2018. godine i ostvaruje platu prema dotadašnjem rešenju u visini od 16.000,00 dinara. Zaključkom Vlade RS 05 broj 112-1619/2008-2 od 17.04.2008. godine utvrđeno je da se položaj lica koja su bila zaposlena u privremenim institucijama Kosova i Metohije, upodobljava položaju državnih službenika i nameštenika koji su radili u organima koji su ukinuti, a čiji delokrug je preuzeo drugi organ. Oni imaju pravo da budu preuzeti u organ Republike Srbije koji je preuzeo delokrug, ako prethodno organu Republike Srbije u koji se preuzimaju dostave pismeni dokaz o tome da im je prestao rad u privremenim institucijama na Kosovu i Metohiji. Visina prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji za mesec decembar 2017. godine iznosila je 54.344,00 dinara. Tužilja je na dan 15.05.2018. godine navršila 10 godina neprekidnog rada u organu državne uprave i time je ostvarila prvo na jubilarnu nagradu.

Prvostepeni sud je zaključio da tužilja ima pravo na jubilarnu nagradu jer je ostvarila 10 godina neprekidnog rada kod tuženog. To što je tužilja preuzeta, a nije raspoređena od strane tužene je bez uticaja na pravo tužilje na isplatu tražene jubilarne nagrade, jer je u pitanju propust poslodavca koji za sve vreme trajanja radnog odnosa određuje pravo tužilje na raspoređivanje na drugo radno mesto koje odgovara stručnoj spremi, odnosno pravo na utvrđivanje statusa neraspoređenosti. Stoga je tužbeni zahtev usvojio za iznos od 54.344,00 dinara sa zakonskm zateznm kamatom od 14.06.2018. godine, shodno članu 277. ZOO, a odbio tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate za period od 15.05.2018. do 14.06.2018. godine, kao neosnovan.

Drugostepeni sud nije prihvatio pravno shvatanje prvostepenog suda, nalazeći da tužilja, iako je preuzeta od strane privremenih kosovskih institucija u radni odnos, ne znači da ima pravo na jubilarnu nagradu iz razloga što nije radila tj. nije dolazila na posao i nije obavljala faktički rad kod poslodavca. Dosuđivanje jubilarne nagrade, u situaciji kada je tužilja bila neraspoređena i nije radila, bilo bi u suprotnosti sa prirodom jubilarne nagrade i pravom na njenu isplatu, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Odredbom člana 120. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05... 95/18) propisano je da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć.

Poseban kolektivni ugovor za državne organe („Službeni glasnik RS“, broj 25/15... 34/18) u odredbi člana 44. stav 2. propisuje da zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario pravo iz radnog odnosa. Kod utvrđivanja prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada kod poslodavca od koga je nadležni organ preuzeo nadležnost, poslove i zaposlene.

U konkretnom slučaju, tužilja je preuzeta iz privremenih institucija Kosova i Metohije u Upravu za izvršenje krivičnih sankcija, ali je ostala neraspoređena, jer ne postoji radno mesto na kome je mogla da obavlja svoje zadatke. U situaciji kada tužilja nije radno angažovana, sledi da nema pravo na jubilarnu nagradu, pošto Poseban kolektivni ugovor za državne organe to pravo predviđa za godine rada provedene u radnom odnosu u državnom organu, a tužilja od dana preuzimanja 15.05.2018. godine nije radila. Na osnovu Zaključka Vlade tužilja je formalno u radnom odnosu kod tužene sa fiksnim iznosom plate i ne ostvaruje rad, niti joj se obračunava minuli rad.

Neosnovani su navodi revizije tužilje da joj pravo na jubilarnu nagradu pripada kao licu koje je u radnom odnosu kod poslodavca, jer uslov za isplatu jubilarne nagrade nije raspoređenost na rad zaposlenog. Suprotno tim navodima revizije odredba člana 44. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“, broj 25/15... 34/18) jasno i nedvosmisleno propisuje pravo zaposlenog na jubilarnu novčanu nagradu u visini mesečne prosečne zarade, bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, tako da se isplaćuje, pod tačkom 1) za 10 godina rada u radnom odnosu u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa. Nije dovoljno da zaposleni bude u radnom odnosu kod poslodavca, jer bi se u toj slučaju pravo na isplatu jubilarne novčane nagrade vezivalo samo za radni odnos, pošto je pored radnog odnosa potrebno, odnosno zakonom propisano da zaposleni i radi, što ovde nije slučaj, jer tužilja ne radi. Preuzimanje po osnovu Zaključka Vlade ne podrazumeva ostvarivanje svih prava iz radnog odnosa što je jasno iz sadržaja Zaključka kojim je određen samo fiksni iznos plate tužilji, bez obračunavanja minulog rada. S tim u vezi revident neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić