.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1920/2025
19.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zdravko Petrović advokat iz ..., protiv tužene Republika Srbija, Ministarstvo odbrane sa sedištem u Beogradu, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2541/24 od 13.02.2025. godine, na sednici održanoj 19.06.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2541/24 od 13.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2525/22 od 29.02.2024. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati pojedinačne novčane iznose navedene u tom stavu izreke na ime naknade materijalne štete po osnovu izgubljene zarade u periodu od maja 2022. do 28.02.2024. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos od dana dospelosti do isplate kako je to označeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplaćuje tužiocu na ime rente 27.398,60 dinara, svakog 21. u mesecu za prethodni mesec, počev od 29.02.2024. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonom propisani uslovi. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da isplati tužiocu 204.234,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2541/24 od 13.02.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena označena prvostepena presuda, a stavom drugim izreke odbijen zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv stava prvog izreke navedene drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Troškove nije tražio.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Zakonom o parničnom postupku je propisano (član 403) da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav prvi); da je revizija uvek dozvoljena ako je: 1) to posebnim zakonom propisano, 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav drugi); da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela na prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (stav treći); da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona (410. stav 2. tačka 5); pri čemu je u parnicama iz radnih odnosa revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa (član 441); dok se u takvim parnicama, kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, kao što je reč u ovom slučaju, dozvoljenost revizije ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Istim zakonom je propisano i da se, ako je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije (između ostalog) merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva (član 28. stav 1), a ako se zahtev odnosi na budua davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora se računa po njihovom zbiru, ali najviše do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od pet godina (član 29), kao i da se nadležnost određuje, u slučaju da jedna tužba protiv istog tuženog obuhvata više zahteva koji se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu, prema zbiru vrednosti svih zahteva (član 30. stav 1)
Tužbom u ovom sporu, podnetom 11.08.2022. godine, kada je dinarska protivvrednost evra po srednjem kursu iznosila 117,3379, kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 750.000,01 dinara. Podneskom od 04.12.2023. godine tužilac je preinačio tužbu tako što je povećao tužbeni zahtev u iznosima za koje je tužena prvostepenom presudom obavezana da mu ih isplati. Ukupna vrednost spora po zahtevu za naknadu materijalne štete do presuđenja i naknadu novčane rente iznosi 2.177.499,18 dinara (533.583,18 dinara na ime izgubljene zarade i 1.643.916,00 dinara na ime petogodišnje mesečne rente), odnosno 18.558 evra. Kako vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da je izjavljena revizija nedozvoljena, s obzirom da nema naznaka da je izjavljena u smislu člana 404. ZPP.
S obzirom na izloženo, Vrhovni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 413. u vezi s članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
