U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca R.O. iz K., čiji je punomoćnik M.R., advokat iz K., protiv tuženog I.C.F. DOO iz B., čiji je punomoćnik K.S., advokat iz B., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1-1523/14 od 03.02.2015. godine, u sednici veća od 09.06.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1-1523/14 od 03.02.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1-2700/12 od 16.12.2013. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi rešenje tuženog br. 266 od 29.06.2012. godine kojim mu je otkazan ugovor o radu i da se tuženi obaveže da ga vrati na rad. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 108.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1-1523/14 od 03.02.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je preko punomoćnika podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na bitne povrede postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio zaposlen nma neodređeno vreme na poslovima komercijaliste na terenu. Utvrđeno je da je tužilac bio na bolovanju od februara 2012. godine do 31.05.2012. godine. Neposredno pre zaključenja bolovanja, tužilac se javio nesposrednom rukovodiocu i rekao da mu ističe bolovanje. Tužilac je 29.05.2012. godine od tuženog pismeno tražio da mu se odobri korišćenje godišnjeg odmora sa početkom od 01.06.2012. godine, ali mu korišćenje godišnjeg odmora nije odobreno. Tužiocu je upućeno pismeno upozorenje 11.06.2012. godine o postojanju otkaznih razloga, na koje tužilac nije podneo odgovor. Pobijanim rešenjem od 29.06.2012. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne discipline, odnosno neopravdanog izostanka sa rada šest dana uzastopno, počev od 01.06.2012. godine do 11.06.2012. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog kojim mu je otkazan ugovor o radu i tuženi obaveže da ga vrati na rad.

Naime, u postupku je utvrđeno da je tužilac, po isteku bolovanja 31.05.2012. godine, neopravdano izostao sa posla kod tuženog šest dana uzastopno, počev od 01.06.2012. godine, te da tužiocu u tom periodu nije bilo odobreno korišćenje godišnjeg odmora od strane tuženog. Tužiocu je omogućeno pravo na odbranu, budući da mu je dostavljeno pismeno upozorenje u kome je navedeno da se posle bolovanja, zaključenog 31.05.2012. godine, nije pojavio na poslu do 11.06.2012. godine i da poslodavcu nije dostavio ni jedan dokument kojim bi opravdao svoje odsustvo s posla posle 01.06.2012. godine. Stoga se revizijom tužioca neosnovano ukazuje da nije od strane tuženog bio upozoren na okolnosti zbog kojih mu je otkazan ugovor o radu. S obzirom da je utvrđeno da je tužilac u spornom periodu neopravdano izostao sa posla, i da ga je tuženi pismeno obavestio o postojanju otkaznih razloga, u skladu sa članom 180. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09), to je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, u smislu člana 179. tačka 3. Zakona o radu, i tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad, u smislu člana 191. stav 1. tog zakona, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrjević,s.r.