.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1927/2015
20.11.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u sporu tužioca P.B. iz N., čiji je punomoćnik Z.V., advokat iz G.H., protiv tuženog T. AD privredno društvo za o. i o. o., i. i d. u. iz B., koga zastupa V.J., advokat iz B., radi isplate razlike zarade, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 981/15 od 03.06.2015. godine, u sednici održanoj 20.11.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 981/15 od 03.06.2015. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 981/15 od 03.06.2015. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova za odgovor na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 981/15 od 03.06.2015. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1018/14 od 11.02.2015. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu isplati razliku u zaradi za period od februara 2011. do juna 2011. godine, u pojedinačno određenim novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, a tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 84.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra posebnom primenom čl. 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačenja sudske prakse.
Prema čl. 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu čl. 506. stav 2. ovog zakona, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav drugi).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz čl. 404. ZPP nisu ispunjeni. Činjenice o tome da li rad ima karakter smenskog rada ili preraspodele radnog vremena utvrđuju se zavisno od konkretnog činjeničnog i pravnog odnosa, pa okolnost da je tužilac uz reviziju priložio pravnosnažne sudske odluke u kojima je iskazan stav da se u tim predmetima radi o smenskom radu (tuženi je AD Ž. iz N.) ne može se automatski primeniti u ovom slučaju, jer se ne radi o istom činjeničnom i pravnom pitanju. Smenski rad podrazumeva rad po vremenskom redosledu 12 sati (rad) - 24 sata (odmor), pa potom 12 sati (rad), a onda 48 sati (odmor), koji se kontinuirano obavlja iz dana u dan, iz meseca u mesec i iz godine u godinu, što u ovom predmetu nije slučaj, pa nema ni potrebe za ujednačenjem sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu radi isplate razlike zarade podneta je 12.07.2011. godine.
Imajući u vidu da se radi o sporu iz radnog odnosa, koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela (53.335,00 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu čl. 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom i drugom izreke.
Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je primenom čl. 154. ZPP, jer opredeljeni troškovi za odgovor na reviziju, koje je tuženi tražio, ne spadaju u troškove potrebne radi vođenja parnice.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović, s.r.
