Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1929/2022
27.06.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milinko Trifković advokat iz ..., protiv tuženog „Naša AIK banka“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Gordana Stević Bulić advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2628/21 od 10.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 27.06.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2628/21 od 10.09.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2628/21 od 10.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 231/14 od 07.10.2020. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj ../13 od 20.12.2013. godine o otkazu ugovora o radu i da se obaveže tužena da vrati tužioca na rad, a tužilac obavezan da nadoknadi tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 168.750,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužena je u odgovoru na reviziju predložila da se ista odbije kao neosnovana i tužilac obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu članova 408. i 441. ZPP, Vrhovni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz stava 2. navedenog člana, zbog kojih se taj pravni lek može izjaviti (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP), niti se konkretno navodi procesna odredba koju drugostepeni sud nije primenio ili je pogrešno primenio i tako učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koja je uticala ili mogla uticati na odluku o žalbi.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je 03.12.2013. godine sačinila pisano upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu zbog povreda radne discipline predviđenih članom 22. tačke 4, 10, 11, 14. i 15. ugovora o radu. U upozorenju je navedeno da se tužilac 06.11.2013. godine nedostojno i nedolično ponašao, vređao i jasno pokazivao nepoštovanje prema drugim zaposlenima tako što je, nakon telefonskog razgovora sa klijentom, u prisustvu drugih zaposlenih povišenim tonom i nepristojnim izjavama pokazao potpuno neprimerenu komunikaciju i javno izrazio nepoštovanje prema svojoj koleginici, pošao prema njenoj kancelariji u nameri: „da se sa njom obračuna“, a nakon povratka nastavio sa pretnjama. Istim aktom, tužilac je upozoren i na drugu povredu radne discipline, učinjenu 29.10.2013. godine, unošenjem noža u prostorije tužene. U pisanom izjašnjenju na upozorenje tužilac je negirao da je u prostorije tuženog uneo nož, a navode iz upozorenja o svom nedoličnom ponašanju prema drugom zaposlenom osporio je kao nejasne i nerazumljive, ukazavši da mu nisu dostavljeni dokazi navedeni u upozorenju – zahtev za pokretanje postupka protiv njega i pisane izjave zaposlenih. Tužena je 20.12.2013. godine donela rešenje o otkazu tužiočevog ugovora o radu zbog povrede radne discipline, navedene i u prethodno datom upozorenju. Rešenje o otkazu ugovora o radu potpisali su direktor Sektora za restrukturiranje i naplatu problematičnih potraživanja i direktor Sektora za ljudske resurse, na osnovu ovlašćenja izvršnog odbora tužene od 16.01.2012. godine o prenosu ovlašćenja za odlučivanje o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih, na lica koja obavljaju poslove označenih radnih mesta.
Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je, u pogledu povrede radne discipline učinjene 06.11.2013. godine, povređeno pravo tužioca na odbranu jer je u tom delu upozorenje nepotpuno, uopšteno, paušalno i neodređeno – bez konkretizacije neprimerene komunikacije i nepoštovanja, odnosno navođenja činjenica o kojima bi se tužilac mogao izjasniti, ali da postoji povreda radne discipline učinjena 29.10.2013. godine, u odnosu na koje upozorenje nema takvih nedostataka. Iz tih razloga, taj sud je primenom člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu odbio tužiočev zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.
Drugostepeni sud je odbio tužiočevu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu. Po nalaženju tog suda, ispunjeni su uslovi za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, jer je tužilac unošenjem noža u prostorije tuženog učinio povredu radne discipline koja je članom 120. stav 1. tačka 16. Pravilnika o radu od 30.05.2013. godine predviđena kao razlog zbog kojeg se zaposlenog može otkazati ugovor o radu, kao i da je osporeno rešenje doneto u zakonitoj proceduri.
Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova prihvata i revizijski sud, zbog čega navode revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava ocenjuje kao neosnovane.
Prema članu 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 32/13), zaposlenom se može otkazati ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Odredbom člana 120. stav 1. tačka 16. Pravilnika o radu tužene predviđeno je da se pod nepoštovanjem radne discipline, koja je osnov za davanje otkaza ugovora o radu, smatra i unošenje oružja, oruđa i drugih sredstava kojima se mogu naneti ozlede, ugroziti život i zdravlje ostalih zaposlenih, odnosno naneti šteta imovini poslodavca i ličnoj imovini.
U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je tužilac u prostorije tužene uneo nož i da je na taj način povredio radnu disciplinu propisanu označenim opštim aktom tužene, usled čega mu je osnovano otkazan ugovor o radu. Prilikom donošenja osporenog rešenja tuženi je poštovao zakonom propisanu proceduru i tužiocu pre otkaza ugovora o radu uručio pisano upozorenje o postojanju otkaznih razloga i omogućio mu da se na to upozorenje izjasni.
Navodi revidenta nisu posebno cenjeni u onom delu koji se odnosi na povredu radne discipline učinjene 06.11.2013. godine, jer je prvostepeni sud utvrdio da je u pogledu te povrede bilo povređeno tužiočevo pravo na odbranu i zato zaključio da iz tog razloga nije mogao biti otkazan ugovor o radu. Zbog toga su ti revizijski navodi bez uticaja na pravilnost odluke o tužbenom zahtevu. Međutim, u odnosu na drugu povredu radne discipline, nema ni materijalnopravnih niti procesnopravnih propusta na koje ukazuje revident. Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tužilac uneo nož u prostorije tuženog i tako povredio radnu disciplinu, pri čemu je irelevantna vrsta i veličina noža jer je Pravilnikom o radu tužene zabranjeno unošenje bilo kakvog sredstva kojim se mogu naneti povrede ili šteta na imovini tuženog, odnosno imovini zaposlenih. U upozorenju o otkaznim razlozima jasno i precizno su navedene činjenice bitne za postojanje ove povrede radne discipline, čime je tužiocu omogućeno pravo na odbranu od te povrede koja mu je bila stavljena na teret.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili nužni. Zato je primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković