Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjenoj u drugostepenom postupku, jer drugostepeni sud nije propustio da primeni ili je pogrešno primenio neku odredbu Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji je osporenim rešenjem otkazan ugovor o radu zbog učinjene teže povrede radne obaveze predviđene članom 24. stav 1. tačke 3. i 5. ugovora o radu od 29.06.2012. godine, članom 160. stav 1. tačke 1. i 15. Kolektivnog ugovora tuženog od 24.04.2015. godine i člana 11. stav 6. Pravilnika o rasporedu radnog vremena, načinu ulaska i izlaska zaposlenih u krug tuženog i kućnom redu u prostorijama tuženog od 01.03.2017. godine, kao i zbog teške povrede radne discipline predviđene članom 160. stav 2. tačka 20. kolektivnog ugovora tuženog usled čega je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod tuženog. Kolektivnim ugovorom tuženog propisano je da se povredom radne obaveze koja može biti razlog za otkaz ugovora o radu naročito smatra neizvršavanje, nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih i drugih obaveza, odnosno nepoštovanje odredaba opštih akata poslodavca (član 160. stav 1. tačke 1. i 15) i da se povredom radne discipline, odnosno ponašanjem zaposlenog koji mogu biti razlog za otkaz ugovora o radu naročito smatra neovlašćeno napuštanje radnog mesta ili kruga poslodavca (član 160. stav 2. tačka 20). Pravilnikom o rasporedu radnog vremena, načinu ulaska i izlaska zaposlenih u krug i prostorije tuženog i kućnom redu u prostorijama tuženog, između ostalog uređeno je i odsustvovanje zaposlenog sa rada u toku radnog dana. Odredbom člana 11. navedenog Pravilnika predviđeno je da zaposleni može napustiti fabrički krug tuženog samo na osnovu dozvole koju popunjava njegov neposredni rukovodilac i overava svojim potpisom, kao i da zaposleni čini tešku povredu radne obaveze ako napusti svoje radno mesto ili fabrički krug tuženog bez dozvole ili sa dozvolom koja nije uredno popunjena ili je nepotpisana. Tužilja je 16.03.2017. godine bez dozvole svog neposrednog rukovodioca, i pored upozorenja radnika obezbeđenja da čini povredu radne obaveze i radne discipline, oko 10.50 sati napustila radno mesto i krug tuženog radi kupovine higijenskih uložaka jer je tokom menstrualnog ciklusa imala jak odliv. Pre napuštanja radnog mesta tužilja je pokušala da pronađe svog neposrednog rukovodioca ali u tome nije uspela, pa je zamolila svoje kolege da prenesu razloge zbog kojih je hitno morala da napusti krug, a iste razloge saopštila je i radnicima obezbeđenja. Tužilja se u krug tuženog i na svoje radno mesto vratila u roku od pet minuta. Tuženi je pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu uputio tužilji upozorenje na koje se ona pismeno izjasnila, navodeći iste okolnosti kao razloge napuštanja radnog mesta.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tuženi je doneo na osnovu člana 179. stav 2. tačke 1. i 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu. Navedenom odredbom propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze - ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, odnosno ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, kao i da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Iz sadržine ove odredbe proizilazi da označeni otkazni razlozi mogu, ali i ne moraju dovesti do otkaza ugovora o radu. Pre svega, u konkretnom slučaju ne postoji otkazni razlog predviđen članom 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu jer tužilja, radnjama navedenim u rešenju o otkazu ugovora o radu nije ni nesavesno niti nemarno izvršavala svoje radne obaveze. Tužilja jeste učinila povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, odnosno povredu radne discipline iz stava 3. tačka 8. ove odredbe, ali okolnosti slučaja - nužnost napuštanja radnog mesta iz fizioloških razloga u trajanju od pet minuta koje nije prouzrokovalo poremećaj u procesu rada ili štetu po tuženog, ne opravdavaju otkaz ugovora o radu. Ponašnje tužilje u takvim okolnostima, po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, po razumnoj oceni nije nepodnošljivo i takvo da se ne može tolerisati, zbog čega tužilja ne bi mogla nastaviti sa radom kod tuženog i zato joj morao biti otkazan ugovor o radu.

Imajući izloženo u vidu, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Nije sporno da je radna disciplina nužna za pravilnu organizaciju rada i da zbog nepoštovanja radne discipline zaposlenom može biti otkazan ugovor o radu. Međutim, svaka povreda radne discipline automatski ne znači i otkazivanje ugovora o radu. Takvu posledicu po radni status zaposlenog može imati samo takvo njegovog ponašanje usled kojeg on ne može da nastavi sa radom kod poslodavca. Izložene okolnosti pod kojima je tužilja povredila radnu disciplinu, odnosno radnu obavezu, nisu takve da ona ne bi mogla nastaviti sa radom kod tuženog. Tužilja je svoje radno mesto napustila iz fizioloških razloga koji se, suprotno tvrdnji revidenta, ne mogu sa sigurnošću i vremenskom tačnošću predvideti. Odsustvo tužilje sa radnog mesta u trajanju od pet minuta nije prouzrokovalo poremećaj u radu tuženog ili štetne posledice po njega, a tuženi te činjenice nije ni dokazivao (smatrajući da su u ovom sporu nebitni). U tom kontekstu, bez značaja za drugačiju odluku je postojanje upozorenja sa najavom otkaza ugovora o radu od 22.03.2018. godine, koji je tužilji inače uručen 30.03.2017. godine - nakon učinjene povrede radne obaveze, odnosno radne discipline zbog koje joj je otkazan ugovor o radu.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tuženi nije uspeo u postupku po reviziji i zato nema pravo na troškove tog postupka. Iz tog razloga je takav njegov zahtev odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 153. stav 1. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić