U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je marta 2020. godine zadobio povredu tokom obavljanja poslova na ... . Pomenuti događaj je i bio povod za podnošenje tužbe protiv tuženog, s obzirom da je tom prilikom tužilac saznao, po navodima tužbe, da iako je uredno obavljao poverene poslove i radne zadatke, nije prijavljen, pri čemu je naknadno utvrđeno da je bio zdravstveno osiguran kao nezaposleno lice u vreme povređivanja. Tokom prvostepenog postupka utvrđeno je da je vlasnik tuženog društva BB, a da je njegov brat VV vlasnik ... i preduzetnik radnje „Šilo“ za koga je tužilac zapravo i tvrdio da ga je angažovao. S obzirom na to da je tuženi osporavao pasivnu legitimaciju, tužilac je preinačio tužbu u subjektivnom smislu označavajući kao tuženog i VV PR za prevoz robe i eksploataciju šljunka i peska „Šilo“ Belotinac. Prvostepeni sud nije dozvolio subjektivno preinačenje tužbe, jer se drugotuženi VV tome protivio.

Nakon sprovedenog dokaznog postupka, prvostepeni sud je zaključio da tuženi nije bio u bilo kakvom materijalnopravnom, niti pak u faktičkom odnosu iz kog bi se mogla izvesti zakonska obaveza da sa tužiocem zaključi ugovor o radu, budući da je ova obaveza na poslodavcu, a tužilac sudu, u smislu odredbe člana 231. u vezi člana 228. ZPP, nije pružio dokaze iz kojih bi se utvrdilo da je obavljao rad kod tuženog kao poslodavca, da je rad bio kontinuiran, odnosno konstantan, da je za svoj rad isplaćivan od strane tuženog, kao ni bilo kakve druge dokaze na osnovu kojih bi sud zaključio da je tuženi pasivno legitimisan u ovom sporu.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu ocenu prvostepenog suda, navodeći da je prvostepeni sud pravilno zaključio da između tužioca i tuženog nije nastao bilo kakav materijalnopravni ili faktički odnos, jer je iz potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja utvrđeno da tužilac nije obavljao poslove za potrebe tuženog, niti mu je za bilo kakav obavljeni rad od strane tuženog vršena isplata.

Odredbama člana 30. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14, 13/17, 113/17) propisano je: da se radni odnos zasniva ugovorom o radu (stav 1); da ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac (stav 2); da se ugovor o radu smatra zaključenim kada ga potpišu zaposleni i poslodavac (stav 3).

Prema odredbama člana 32. istog zakona, ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku (stav 1), a ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad (stav 2).

Polazeći od svega izloženog, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je nalaženje nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju tužilac nije dokazao da postoji osnov za utvrđivanje postojanja radnog odnosa kod tuženog, s obzirom da tuženi nema status njegovog poslodavca. Ovo stoga što iz izvedenih dokaza ne proizlazi da je tužilac u spornom periodu radio kod tuženog, niti da je uopšte u nekom periodu radio kod tuženog, jer ... na kojoj je tužilac radio i bio povređen nije u vlasništvu tuženog društva, već privatnog preduzetnika VV.

Stoga su nižestepene presude ocenjene kao pravilne i na zakonu zasnovane, a revizijski navodi tužioca kao neosnovani i bez uticaja na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari.

Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužilac u revizijskom postupku nije uspeo, zbog čega mu ne pripadaju troškovi tog postupka koje je tražio i opredelio u reviziji, pa je u smislu člana 153. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić