Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene i obavlja poslove ... . U periodu od maja 2015. godine do aprila 2018. godine bio je vanredno radno angažovan u Kopnenoj zoni bezbednosti izvan sedišta komande i u ovoj parnici potražuje naknadu troškova za terenski dodatak koji mu tužena, kako tvrdi, nije isplatila. Iz nalaza i mišljenja veštaka proizlazi da je tužena isplatila tužiocu iznos dnevnica za otežane uslove rada. Na osnovu utvrđenog prvostepeni sud je zaključio da terenski dodatak u svojoj suštini predstavlja naknadu za otežane uslove rada na terenu i da je tužena svoju obavezu prema tužiocu izmirila isplatom naknade po osnovu otežanih uslova rada.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev nalazeći da naknada troškova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) nije isto što i naknada na ime otežanih uslova rada. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je primenom odredaba Zakona o policiji i Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenika, koje su bile u primeni u spornom periodu, člana 43. stav 1. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br. 98/07... 84/15) i Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“, br. 25/2015, 50/15), ocenio da tužilac osnovano potražuje isplatu uvećane plate po osnovu naknade troškova rada i boravka na terenu, čija je visina utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja veštaka, s obzirom da je rad izvršen izvan službenih prostorija, odnosno na terenu, a po nalogu ovlašćenog lica, prema dnevnom rasporedu rada.

Vrhovni sud nalazi da je pobijana presuda doneta uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Prema odredbama članova 43. stav 1. i 44. stav 1. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br.86/2007...84/15), rad na terenu jeste rad koji se po prirodi posla vrši izvan službenih prostorija, a na koji se državni službenik ili nameštenik, po nalogu ovlašćenog lica, upućuje da izvrši službeni posao i isplaćuje se naknada troškova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne zarade zaposlenog u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za statistiku.

Prema odredbi člana 39. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“, br. 25/2015), zaposleni ima pravo na naknadu troškova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) koji iznosi 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u privredi Republike Srbije prema poslednjem konačnom objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Kako je predmet parnice imovinskopravni zahtev radi naknade štete na ime neisplaćenog terenskog dodatka, realizovanog faktičkim radom izvan službenih prostorija i boravkom na terenu, po nalogu ovlašćenog lica i prema dnevnom rasporedu rada, to su se stekli uslovi za isplatu naknade troškova po navedenom osnovu, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud, jer je tuženi poslodavac u obavezi da neposredno primenjuje poseban kolektivni ugovor (važeći u spornom periodu) donet u skladu sa zakonom i odredbe Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica, kojim su predviđeni uslovi i parametri za određivanje visine tih troškova, usled čega prethodno obraćanje poslodavcu za ostvarivanje tog prava podnošenjem pisanog zahteva, nije uslov za pokretanje sudskog postupka, kako se to neosnovano ističe revizijom tužene. Naime, da li će rukovodioci organa o ovom pravu da odlučuju posebnim rešenjem za svakog zaposlenog pojedinačno, protiv kod pojedinačnog akta je dozvoljena žalba u upravnom postupku i obezbeđena sudska zaštita u uporavnom sporu, nije od uticaja na obavezu isplate naknade terenskog dodatka.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2642/21 od 09.12.2021. godine, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse o pravu zaposlenih u MUP-u na isplatu uvećanja plate za pripravnost.

Naime, predmet tražene pravne zaštite je isplata uvećane plate po osnovu pripravnosti, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23), na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete u visini neisplaćenih dodataka na platu tužioca (tužba radi novčanog potraživanja) u ovom sporu podneta je 15.06.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela je 153.359,02 dinara, koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljene, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Zahtev za naknadu troškova sastava revizije izjevljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2290/22 od 12.12.2022. godine je odbijen, na osnovu odredbe člana 165. ZPP, jer tužena po ovom pravnom leku nije uspela.

Predsednik veća-sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković