.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1934/2022
24.08.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Zoran Radojević, advokat iz ..., protiv tuženog „NIS“ a.d. Novi Sad, čiji je punomoćnik Branislav Grujić, advokat iz ..., radi isplate razlike zarade, odlučujući o revizii tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 661/22 od 07.02.2022. godine, u sednici održanoj 24.08.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 661/22 od 07.02.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 661/22 od 07.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1992/2019 od 06.10.2021. godine, usvojen je zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade za period od 19.06.2010. godine do 31.12.2012. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos počev od označenih datuma do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da u korist tužioca za period od 19.06.2010. godine do 31.12.2012. godine na iznose bliže navedene u stavu prvom izreke presude izvrši uplatu doprinosa: za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje; za obavezno zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje; za osiguranje za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje i na ime poreza na zaradu Poreskoj upravi po stopi koja bude važila na dan uplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 301.056,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 269.000,00 dinara počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 661/22 od 07.02.2022. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakna o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne postoji potreba da se o posebnoj reviziji tuženog odlučuje iz nekog od razloga propisanih članom 404. stav 1. ZPP, s obzirom da pobijana presuda ne odstupa od pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda da Socijalni program zaključen 17.06.2008. godine ima karakter opšteg akta, na osnovu kojeg je tužilac ovlašćen da neposredno zahteva i ostvaruje prava koja su mu njime priznata, a koji stav je izražen u više odluka ovog suda donetim u istim činjenično- pravnim sporovim. Naime, Socijalni program zaključen 17.06.2008. godine, ima karakter opšteg akta (što su i njegovi potpisnici odredili članom 6. stav 2) i kao takav neposredno se primenjuje, a što je tuženi prvobitno priznao ispunjavajući ga. Imajući u vidu da je poslodavac u ovako potpisanom aktu predvideo povećanje zarada zaposlenih jednokratno i trajno i da svoju obavezu nije ispunio, to tužilac osnovano potražuje isplatu razlike između isplaćene zarade i zarade koja bi mu pripala po zaključenom Socijalnom programu.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučen je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenosti revizije tuženog na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u toj vrsti sporova dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmesta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.06.2013. godine, a vrednost predmeta spora je 311.476,10 dinara.
Kako vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena.
Stoga je, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
