U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Planojević, advokat iz ..., protiv tužene Gradske opštine Mladenovac, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo, radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2490/2016 donetoj nakon održane rasprave 04.02.2019. godine, u sednici od 16.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2490/2016 od 04.02.2016. godine, u delu stava prvog izreke kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Mladenovcu P1.127/2015 od 11.03.2016. godine, u delu stava prvog izreke kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja tužene od 26.02.2010. godine o prestanku radnog odnosa, tužilje.

U preostalom delu, revizija tužilje odbacuje se kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu P1. 127/2015 od 11.03.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se poništi kao nezakonito rešenje tužene od 11.01.2010. godine, kojim je tužilja ostala neraspoređena, i rešenje od 26.02.2010. godine, o prestanku radnog odnosa, i da se tužena obaveže da tužilju vrati na rad. Stavom dugim izreke, tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 147.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2490/2016 od 04.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka. Stavom trećim izreke, tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.

Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da je revizija tužilje delimično neosnovana, a delimično nedozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitna povreda postupka iz člana 361. stav 1. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom, na koji se revizijom neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme na radnom mestu referenta mesne kancelarije ... sa srednjom stručnom spremom. Prema Zakonu o matičnim knjigama koji je stupio na snagu 27.12.2009. godine, poslovi matičnih knjiga su prešli u nadležnost opštine, grada i grada Beograda. S obzirom na navedeno, Gradska opština Mladenovac više nije bila nadležna za vođenje matičnih knjiga, jer je nadležnost preneta na Gradsku upravu grada Beograda. Zbog promene organizacije rada Opštine Mladenovac, donet je Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Upravi gradske oštine Mladenovac 08.01.2010. godine, koji je stupio na snagu narednog dana od objavljivanja, i prema kome je došlo do ukidanja određenih poslova, kao i smanjenja broja zaposlenih. Rešenjem tužene od 11.01.2010. godine, tužilja je ostala neraspoređena. Rešenjem od 26.02.2010. godine, tužilji je prestao radni odnos sa 28.02.2010. godine, a istog dana doneto je i rešenje kojim je utvrđena visina otpremnine, koju je tužilja primila. U rešenjima nije bilo pravne pouke o pravu na ulaganje prigovora, već na podnošenje tužbe sudu. Pre donošenja otkaznog rešenja, tužena je jedan broj zaposlenih rasporedila na druga radna mesta sa povećanim obimom posla, i uputila dopise drugim gradskim opštinama, koje nisu imale potrebe za preuzimanjem neraspoređenih radnika tužene. Načelnik uprave tužene je primenio kriterijume, i to godišnju ocenu neraspoređenih radnika, rezultate rada, imovno stanje, lične i porodične prilike i socijalni status, nakon čega je doneta odluka o prestanku radnog odnosa za četvoro neraspoređenih radnika, među kojima i za tužilju.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja tužene od 26.02.2010. godine kojim joj je prestao radni odnos, i da se tužena obaveže da je vrati na rad.

Naime, usled promena u organizaciji kod tužene, nastalih zbog promene nadležnosti opštine nakon stupanja na snagu Zakona o matičnim knjigama, tužilja je rešenjem od 11.02.2010. godine stekla status neraspoređenog zaposlenog, a s obzirom da joj se nije moglo obezbediti radno mesto u istom ili drugom državnom organu, pobijanim rešenjem od 26.02.2010. godine joj je zakonito prestao radni odnos, u smislu čl. 64a stav 2. tačka 6. i 65. st. 1., 2. i 4. Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je rešenje o neraspoređivanju postalo pravnosnažno, zbog proteka roka iz člana 71. st. 2. i 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, da su rešenje o neraspoređivanju i rešenje o prestanku radnog odnosa međusobno uslovljeni, te da prestanak radnog odnosa zaposlenom u slučaju iz člana 64a stav 2. tačka 6. Zakona o radnim odnosima u državnim organima nastupa po sili zakona. Pri tome, na zakonitost ovog rešenja nije uticalo to što u pravnoj pouci nije bilo navedeno pravo na ulaganje prigovora, u smislu člana 71. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, jer je postojala pravna pouka o mogućnosti sudske zaštite, pa tužilji nije bio uskrćen pristup sudu. Osim toga, pre utvrđivanja da je tužilja stekla status neraspoređenog zaposlenog, nadležni rukovodilac je primenio odgovarajuće kriterijume. Zato se revizijom neosnovano ukazuje da je tužilji uskraćivanjem prava na prigovor povređeno pravo na delotvoran pravni lek.

Revizijom se neosnovano ukazuje da Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta tužene od 08.01.2010. godine nikada nije objavljen i stupio na snagu, jer je u postupku utvrđeno da je ovaj Pravilnik stupio na snagu narednog dana po njegovom donošenju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizija tužilje je nedozvoljena u delu kojim se pobija deo drugostpene presude kojim je potvrđena prvostepena presuda u odnosu na rešenje tužene kojim je tužilja ostala neraspoređena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

S obzirom da se u odnosu na ovo rešenje ne radi o sporu o zasnivanju postojanju i prestanku radnog odnosa, to revizija tužilje u ovom delu nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu čl. 413. i 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić