Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Gordane Džakula i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca JP ,,Elektroprivreda Srbije“ Beograd, Ogranak ,,TE–KO Kostolac“ Kostolac, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Radojević, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 762/20 od 03.11.2020. godine, u sednici održanoj dana 23.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 762/20 od 03.11.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 762/20 od 03.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 70/2019 od 15.11.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.03.2019. godine, pa do isplate. Drugim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženom isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 28.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 762/20 od 03.11.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), radi potrebe razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, nakon ocene da je potraživanje tužioca u smislu člana 196. Zakona o radu zastarelo, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 40.000,00 dinara na ime zajma na osnovu Odluke broj 230 od 12.03.2014. godine. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse. U ovom slučaju, potraživanje tužioca za povraćaj beskamatnog zajma koji je dat tuženom, nije potraživanje iz građanskopravnog odnosa po osnovu zajma, koje zastareva nakon proteka opšteg roka zastarelosti propisanog članom 371. ZOO, već potraživanje iz radnog odnosa na koje se primenjuje rok zastarelosti iz člana 196. Zakona o radu kojim je regulisana zastarelost novčanih potraživanja iz radnog odnosa. Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja. Osim toga, odluke sudova priložene uz reviziju, kojima tuženi ukazuje na eventualno drugačije odlučivanje o istom pravnom pitanju u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom, ne ukazuju nužno i na iskazan različit pravni stav u tim odlukama, budući da pravilna primena materijalnog prava u tim sporovima zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena, ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je tužbu radi sticanja bez osnova podneo dana 09.05.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 40.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić