U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Vlahović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija – Kazneno-popravni zavod u Beogradu, koji zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 3533/18 od 11.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 03.07.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 3533/18 od 11.01.2019. godine, tako što se odbija kao neosnovana žalba tuženog i potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 broj 1882/18 od 02.07.2018. godine.

OBAVEZUJU SE tuženi da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 71.230,00 dinara u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 broj 1882/18 od 02.07.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada, za period počev od februara 2013. godine do marta 2015. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom za svaki mesec pojedinačno, a na način kako je to bliže navedeno u ovom stavu izreke prvostepene presude. Stavom drugim izreke, odlučeno je o troškovima parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 3533/18 od 11.01.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beograldu P1 broj 1882/18 od 02.07.2018. godine, u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u celosti. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilac da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavila reviziju, s pozivom na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene na poslovima ..., a u utuženom periodu imala je prebivalište u ... i na posao je putovala na relaciji ... – ... . Tužilac je bila radno angažovana, osim u periodu od jula 2013. godine do novembra 2013. godine kada je bila odsutna sa rada zbog bolesti i korišćenja godišnjeg odmora (za koji period ne potražuje troškove) i za to vreme redovno joj je isplaćivana naknada troškova za bus-plus karticu, ali ne i troškovi prevoza do ... . Dana 04.12.2013. godine, podnela je zahtev za naknadu troškova prevoza za novembar 2013. godine, ali je njen zahtev odbijen rešenjem upravnika Kazneno-popravnog zavoda u ... od 09.01.2014. godine. Novi zahtev za naknadu troškova prevoza uz dostavljanje odgovarajuće dokumentacije podnela je 15.11.2013. godine, ali o ovom zahtevu tuženi nije doneo odluku. Troškovi prevoza na relaciji ... – ..., ponovo joj se isplaćuju od aprila 2015. godine, a na osnovu rešenja koje je doneto po zahtevu tužioca iz maja 2015. godine. Takođe je utvrđeno da kod tužene u utuženom periodu nije postojala pisarnica, da su se zahtevi podnosili preko neposrednog rukovodioca ili kod službenika koji obavlja administrativne poslove, pri čemu se nije izdavala potvrda o predaji zahteva.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu isplati razliku između isplaćene naknade troškova prevoza i pripadajuće naknade troškova prevoza u visini cene karata u javnom prevozu za utužen period, a na relaciji ... – ..., za dane u koima je tužilac obavljala rad, pri čemu je visina dosuđenog iznosa utvrđena na osnovu nalaza veštaka finansijske struke, a sve s pozivom na odredbu člana 37. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i član 2. stav 1. Uredbe o naknadi troškova i otpremnine državnih služenika i nameštenika, te na član 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, u vezi odrdbe člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Međutim, Apelacioni sud u Beogradu je svojom odlukom Gž1 broj 3533/18 od 11.01.2019. godine, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, a sa obrazloženjem da tužilac nije dokazala da se pisanim putem obraćala nadležnom funkcioneru zahtevom za isplatu predmetnih troškova, niti je zbog „ćutanja administracije“ pokrenula upravni spor, pa u situaciji kada joj nije priznato pravo na naknadu troškova, ona ne može sa uspehom tražiti isplatu po ovom osnovu. Pravo na naknadu troškova prevoza spada u druga primanja za čije ostvarivanje je nužno poštovati postupak propisan pravilima 140. do 143. Zakona o državnim službenicima, a što je tužilac propustila da učini.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužioca ukazuje da je pobijana odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pogrešni je zaključak drugostepenog suda da tužilac nema prava na naknadu troškova prevoza, zato što nije dokazala da se pisanim putem obraćala nadležnom funkcioneru zahtevom za isplatu predmetnih troškova, odnosno zbog toga što iz razloga „ćutanja administracije“ nije pokrenula upravni spor. Suprotno ovom stanovištu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravo na isplatu troškova prevoza nije uslovljeno ni podnošenjem zahteva, niti dokazivanjem da je zaposleni stvarno snosio ove troškove.

Naime, Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ broj 62/06...99/10) članom 37 propisano je da državni službenik ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada, za vreme koje proveo na službenom putu u zemlji ili inostranstvu, za smeštaj i ishranu dok radi i boravi na terenu, na naknadu troškova koji su izazvani privremenim ili trajanjem privremenog premeštaja na drugom mestu rada, te da se uslovi za naknadu troškova, njihova visina i način na koji se ostvaruju propisuju uredbom vlade. Nadalje, Uredbom o naknadi troškova i otpremnine družavnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ broj 86/07) članom 2. stavom 1. propisano je da se državnom službeniku i namešteniku nadoknađuju troškovi prevoza za dolazk na rad i odlazak sa rada, a članom 3. da se držanom službeniku i namešteniku nadoknađuju troškovi prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada u visini cene mesečne doplatne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju.

Polazeći od činjenice da je pravo zaposlenih na naknadu troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada zasnovano neposredno na zakonu i podzakonskom aktu, tužena je u obavezi da tužiocu u celini plati ove troškove. Pitanje da li će rukovodioci organa da o tom pravu odlučuju posebnim rešenjem za svakog zaposlenog pojedinačno, odnosno pitanje na koji način je u adminisrativnom smislu kod poslodavca rešeno podnošenje zahteva ove vrste i odlučivanje o njima, nije do uticaja na obavezu naknade troškova prevoza. Imajući u vidu da je tužena svojim nezakonitim radom (neisplaćivanjem troškova prevoza u određenom periodu) tužiocu prouzrokovala štetu, u obavezi je da istu naknadi na osnovu člana 154. stav 1. i 172. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu navedeno, na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke presude.

Kako je tužilac uspela u postupku po reviziji, to joj pripadaju troškovi revizijskog postupka. Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u ukupnom iznosu od 71.230,00 dinara, koje troškove obuhvataju troškove za sastav revizije izjavljene od strane advokata u iznosu od 12.000,00 dinara na osnovu tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12) kao i troškove sudske takse za reviziju u iznosu od 23.692,00 dinara prema tarifnom broju 1. taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 128/24...106/15) i sudske takse za odluku po reviziji u iznosu od 35.538,00 dinara prema tarifnom broju 2. iste tarife.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić