Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP, „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP jer je drugostepeni sud činjenično stanje utvrdio na osnovu dokaza izvedenih na glavnoj raspravi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u postupku (u raspravi) pred drugostepenim sudom utvrđeno je tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu broj ../16 od 01.01.2016. godine, a prema aneksu broj 2 ovog ugovora od 01.05.2017. godine, raspoređen je na poslove „...“ poslovi II grupe složenosti u pogonu za proizvodnju ... . Pobijenim rešenjem tuženog broj ../17 od 12.07.2017. godine, prestao mu je radni odnos otkazom ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline i povrede radne obaveze na osnovu člana 179. stav 3. tačka 4, člana 114. stav 3. tačka 4. Kolektivnog ugovora tuženog i člana 4. stav 1. Pravilnika o proveri zaposlenih da li su pod uticajem alkohola od 07.09.2009. godine, zbog toga što je 11.05.2017. godine u 22.35 časova, prilikom provere u skladu sa Pravilnikom o proveri zaposlenih da li su pod uticajem alkohola utvrđeno da je tužilac imao 0,45‰ alkohola u organizmu. Iz uverenja o overavanju merila od 23.09.2016. godine, izdatog od Ministarstva privrede RS, Direkcije za mere i dragocene metale, utvrđeno je da merilo ispunjava meteorološke uslove propisane Pravilnikom o etilometrima. Pre otkaza ugovora o radu tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz 26.05.2017. godine, na koje se tužilac pismeno izjasnio 08.06.2017. godine i u izjavi je naveo da su činjenice navedene u zapisniku o kontroli alkoholisanosti istinite i da je svestan kakvu je grešku napravio i da je spreman da prihvati sve sankcije osim otkaza ugovora o radu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu usvojio tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad, nalazeći da tuženi nije dokazao da je činjenica da je tužilac bio pod dejstvom alkohola za vreme radnog vremena kod tuženog, imala ili mogla imati uticaj na obavljanje posla i zaključio da nije nastupio osnov za prestanak radnog odnosa tužioca otkazom ugovora o radu.

Drugostepeni sud je izveo suprotan zaključak o primeni materijalnog prava, pa je ukinuo prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i za vraćanje na rad, nalazeći da je tužilac odgovoran za nepoštovanje radne discipline koje mu se pobijanim rešenjem o otkazu ugovora o radu stavlja na teret, s`obzirom na to je kod tužioca 11.05.2017. godine u 22.35 časova utvrđeno postojanje alkohola od 0,45‰ u organizmu čime je prešao gornju granicu alkoholemije od 0.30‰ propisanu Prailnikom o zabrani upotrebe alkohola kod tuženog koja predstavlja povredu radne discipline za koju se izriče mera prestanka radnog odnosa. Zbog toga su po oceni drugostepenog suda ispunjeni uslovi propisani članom 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline.

Nisu osnovani navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena koje ima ili može imati uticaj na obavljanje posla.

Odredbom člana 114. stav 3. tačka 4. Kolektivnog ugovora kod tuženog od 12.04.2017. godine, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugh opojnih sredstava odnosno upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koji ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla.

Pravilnikom o zabrani upotrebe alkohola kod tuženog broj 39-12/13-1 od 20.12.2013. godine, propisano je članom 2. da će se smatrati da je pod dejstvom alkohola zaposleni kod koga se alkometrom utvrdi prisustvo alkohola u organizmu u količini većoj od 0,00‰ članom 3. istog Pravilnika propisano je da zaposleni pod dejstvom alkohola i drugih sredstava zavisnosti ne sme započeti odnosno nastaviti rad, niti za vreme rada koristiti alkohol ili druga sredstva zavisnosti i ne sme unositi alkohol ili druga zavisnosti u društvo. Članom 4. stav 1. propisano je da zaposleni kod koga se alkotestiranjem utvrdi prisustvo alkohola u organizmu u količini većoj od 0,30‰ generalni direktor donosi rešenje o otkazu ugovora o radu. Članom 15. Pravilnika propisano je da ako zaposleni koji je podvrgnut kontroli da li je pod dejstvom alkohola imao primedbe na rezultat alkotesta ispravnost alkometra ili na način primene alkometra može da traži o svom trošku hitan kontrolni pregled u najbližoj zdravstvenoj ustanovi, a shodno članu 16. kada se utvrdi da je zaposleni pod dejstvom alkohola neposredni rukovodilac u organizacionoj celini koji taj zaposleni pripada, dužan je da takvog zaposlenog odmah privremeno udalji sa radnog mesta i neće imati naknadu zarade za taj dan a stavom 2. propisano je da je neposredni rukovodilac dužan da protiv zaposlenog pokrene potsupak u skladu sa Zakonom o radu, kolektivnim ugoovrom, ugovrom o radu i ovim pravilnikom.

Imajući u vidu činjenicu da je tužilac bio upoznat sa napred navedenim odredbama Kolektivnog ugovora i Pravilnika o zabrani upotrebe alkohola kod tuženog, kojim se pod nepoštovanjem radne discipline zbog kog se zaposlenom može otkazati ugovor o radu smatra prisustvo alkohola u organizmu u količini većoj od 0,30‰, a da je kod tužioca prilikom obavljanja posla dana 11.05.2017. godine u 22.35 časova, prilkom alkotestiranja utvrđeno postojanje alkohola u krvi u količini od 0,45‰ u organizmu čime je prevazišo gornju granicu alkohemije od 0,30‰ propisanu navedenim Pravilnikom o zabrani upotrebe alkohola kod tuženog (prisustvo alkohola kod tužioca utvrđeno je u skladu sa navedenim pravilnikom, ispravnim uređajem na propisani način) na koji način se on ponašao suprotno zahtevima tuženog ( što je tužilac sam potvrdio u izjašnjenju od 08.06.2017. godine) to je nastao osnov za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Suprotno navodima revizije pravilno je drugostepeni sud zaključio da je u konkretnom slučaju nastupio otkazni razlog iz člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu u vezi člana 114. stav 3. tačka 4. Kolektivnog ugovora tuženog i člana 4. stav 1. Pravilnika o zabrani upotrebe alkohola kod tuženog, u situaciji utvrđenog prisustva alkohola u krvi tužioca kao zaposlenog (u količini većoj od 0,30‰, u kom slučaju generalni direktor, donosi rešenje o otkazu ugovora o radu), u toku njegovog radnog vremena, odnosno zbog dolaska na rad u napitom stanju ili opijanja u toku rada, zbog čega je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Nije osnovan revizijski navod tužioca da u konkretnoj situaciji nije bilo ponovljene upotrebe alkohola, kao i da nije utvrđeno da je prisustvo alkohola u organizmu tužioca imalo uticaja na obavljanje posla, zbog čega po njemu nema nepoštovanja radne discipline kao otkaznog razloga iz člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu, s obzirom na to da je mogućnost izricanja disciplinske mere predviđena u situaciji kada je kod zaposlenog alkotestiranjem utvrđeno prisustvo alkohola u organizimu u količini do 0,30‰, ( član 4. stav 2. Pravilnika o zabrani upotrebe alkohola kod tuženog) a što ovde nije slučaj.

Imajući u vidu da je tužiocu ugovor o radu zakonito otkazan neosnovan je njegov zahtev za reintegraciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Ostalim navodima revizije se osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Pravilna je odluka o troškovima parničnog postupka doneta na osnovu članova153. stav 1., 154. stav 2. i 165. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković