Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1943/2019
26.02.2020. godina
Beograd

 

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Obrad Pašajlić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Kazneno-popravni zavod u Požarevcu-Zabela, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Požarevcu, radi utvrđivanja postojanja radnog odnosa i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1671/18 od 09.01.2019. godine, u sednici održanoj 26.02.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1671/18 od 09.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 386/17 od 05.03.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je dana 30.06.2015. godine po sili zakona zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tužene što je tužena dužna da prizna i trpi, te da presuda zameni rešenje – ugovor o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan osnovni i eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da ga vrati na rad. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1671/18 od 09.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena kao redovna i nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao državni službenik rešenjima tužene od 04.01.2013. godine, 01.07.2013. godine, 31.12.2013. godine i 27.06.2014. godine zasnivao radni odnos na određeno vreme do šest meseci kod tužene u Službi za obuku i upošljavanje (bez konkursa), na radno mesto instruktora ... proizvodnje u Odseku ... proizvodnje koja je razvrstana u zvanje referenta. Prema sadržini navedenih rešenja tužilac je zasnivao radni odnos na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima poslova jer postojeći broj državnih službenika nije bio u mogućnosti da izvrši poslove propisane Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Rešenjem tužene od 29.06.2015. godine tužiocu je kao državnom službeniku na određeno vreme na radnom mestu instruktora ... proizvodnje prestao radni odnos 30.06.2015. godine zbog isteka roka na koji je zasnovan. Tužilac je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu Žalbenoj komisiji Vlade koja je rešenjem broj 118-00-32/2015-01 od 31.07.2015. godine odbila žalbu tužioca kao neosnovanu. Protiv rešenja Žalbene komisije Vlade tužilac nije pokrenuo postupak pred Upravnim sudom.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca.

Prema članu 251. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, na direktora uprave i na zaposlena lica u upravi primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Zakonom o državnim službenicima u članu 63. stav 3. propisano je da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme izuzev pripravniku kad položi državni ili poseban stručni ispit. Po članu 126. stav 1. istog zakona propisano je da državnom službeniku prestaje radni odnos protekom vremena na koji je zasnovan. Imajući u vidu da je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme kao državni službenik u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, na njegov radnopravni status primenjuju se Zakon o izvršenju krivičnih sankcija i Zakon o državnim službenicima, kao posebni zakoni kojima su uređeni radni odnosi državnih službenika i nameštenika u ovoj ustanovi.

Imajući u vidu da specijalna pravila isključuju primenu opštih, da je posebnim zakonima, u ovom slučaju Zakonom o državnim službenicima isključena mogućnost preobražaja radnog odnosa iz statusa radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, to je ovakav zahtev tužioca pravilno odbijen kao neosnovan. S tim u vezi, nisu osnovani revizijski navodi da su nižestepeni sudovi bili u obavezi da primene odredbe Zakona o radu, a ne odredbe posebnog zakona.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.