.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1944/2015
25.05.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u sporu tužioca A.S. iz G.K., čiji je punomoćnik M.R., advokat iz V., protiv tuženog M.p. DOO iz G.K., koga zastupa M.G, advokat iz V., radi ocene zakonitosti otkaza ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2689/14 od 12.02.2015. godine, u sednici održanoj 25.05.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2689/14 od 12.02.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2689/14 od 12.02.2015. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu P1 844/12 od 29.01.2014. godine u stavu prvom i trećem izreke, kojima je poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 15.07.2012. godine i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 114.750,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud ispitao je pobijanu presudu primenom čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) i našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge određene bitne povrede postupka revident ne ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je radio kod tuženog na poslovima menadžera prodaje na neodređeno vreme od 01.02.2011. godine. Tužilac je inženjer industrijskog menadžmenta sa VI stepenom stručne spreme. Po ovom ugovoru tužilac je radio sve do 15.07.2012. godine, kada mu je otkazan ugovor o radu i kada je i odjavljen sa osiguranja zbog neispunjavanja radnih obaveza, nestručnog rada i zbog toga što je za vreme radnog vremena obavljao poslove za druga pravna lica bez odobrenja poslodavca. Rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu je na njegov zahtev uručeno 07.09.2012. godine, a tada mu je predata i radna knjižica. Na samom rešenju tužilac je upisao datum prijema. Prethodno, 08.08.2012. godine pobijano rešenje ostavljeno je na radnom stolu tužioca, nije mu dostavljano na kućnu adresu, niti je dokazano da je isticano na oglasnoj tabli. Takođe, pre otkaza ugovora o radu tužiocu nije dostavljeno pisano upozorenje u smislu člana 180. Zakona o radu.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su zaključili da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos kod tuženog otkazom ugovora o radu i kada su obavezali tuženog da tužioca reintegriše.
Postupak dostavljanja akta o otkazu ugovora o radu propisan je članom 185. Zakona o radu. Prema stavu 2. ovog člana, to rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog, a ako poslodavac nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku (stav 3). U tom slučaju, rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku 8 dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Prema čl. 195. stav 2. ovog zakona, rok za pokretanje spora je 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
U konkretnom slučaju, zakonom propisani postupak dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu iz čl. 185. Zakona o radu nije poštovan. Pobijano rešenje ostavljeno je na radnom stolu tužioca, nije mu upućivano na kućnu adresu, niti je bilo dokaza o tome da je isticano na oglasnoj tabli, pa se ne može smatrati da je tužiocu rešenje dostavljeno 08.08.2012. godine. To rešenje, kako je pravilno utvrđeno, tužilac je na svoj zahtev primio 07.09.2012. godine, a tužbu u ovom sporu podneo je 27.11.2012. godine, u roku propisanom članom 195. stav 2. Zakona o radu. U tom smislu, neosnovan je prigovor neblagovremenosti tužbe.
Takođe, pobijanim rešenjem tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu čl. 179. Zakona o radu. U slučaju iz čl. 179. tačka 1. do 6. ovog zakona, prema čl. 180, pre otkaza ugovora o radu poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Sadržina upozorenja propisana je stavom 2. istog člana. U ovom slučaju, prema nesporno utvrđenim činjenicama, tužiocu pre otkaza ugovora o radu nije dostavljeno pisano upozorenje na postojanje otkaznih razloga, pa se o tome tužilac nije ni mogao izjasniti, čime je povređeno njegovo pravo na odbranu.
Pravna posledica nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa je reintegracija zaposlenog, na osnovu čl. 191. Zakona o radu.
U reviziji tužioca ponavljaju se žalbeni navodi, koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, koju prihvata i Vrhovni kasacioni sud.
Na osnovu čl. 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović, s.r.
