Iz spisa se utvrđuje da je rešenjem tuženog od 31.03.2006. godine, tužocu prestao radni odnos usled tehnološkoh, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca. Povodom prestanka radnog odnosa, tužilac je podneo tužbu Osnovnom sudu u Kraljevu dana 14.11.2008. godine, radi naknade štete zbog zlostavljanja na radu, odnosno zbog duševnih bolova nastalih nezakonitim otkazom ugovora o radu. Taj postupak je okončan odbijanjem tužbenog zahteva presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 903/10, protiv koje je tužilac iskoristio redovne i vanredne pravne lekove. Predlog tužioca za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka P1 903/10 podnet je dana 18.10.2017. godine, zbog novih činjenica i dokaza – nalaza neuropsihijatra i specijaliste kliničke psihologije od 18.09.2017. godine, prema kome tužilac u periodu od novemba 2005. godine do kraja juna 2006 godine nije bio sposoban da postupa racionalno i da pravilno štiti svoje interese. Samim tim, nije bio u stanju da shvati značaj svog propuštanja da u zakonom propisanom roku podnese tužbu za poništaj odluke o otkazu ugovora o rad, zbog čega je propustio zakonski rok za podnošenje tužbe. Rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu, predlog tužioca od 18.10.2017. godine za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka je odbijen, a tužba u ovom sporu, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, podneta je 20.09.2017 godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su postupili nižestepeni sudovi kada su tužbu tužioca odbacili kao neblagovremenu.

Prema članu 195. st. 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05), koji je bio na snazi u vreme donošenja osporenog rešenja, protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član a koga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora je 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Tužilac je za povredu prava iz radnog odnosa saznao najkasnije do dana podnošenja tužbe u postupku P1 903/10 – dana 14.11.2008. godine, pa imajući u vidu navedeni datum i dan podnošenja tužbe u ovom sporu – 20.09.2017 godine, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je protekao rok predviđen članom 195. stav 2. Zakona o radu za pokretanje spora pred sudom, zbog čega je pravilno tužba tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je nezakonito rešenje kojim mu je otkazan ugovor o radu odnos, odbačena kao neblagovremena. Prekluzija tužočevog prava na pokretanje sudskog spora nastupila je 2008. godine u odnosu na datum podnošenja tužbe za naknadu štete zbog zlostavljanja na radu protiv tuženog –poslodavca, kada je sasvim izvesno znao za povredu svog prava, o čemu govori i činjenica da je povodom iste povrede prava umesto tužbe za poništaj otkaza ugovora o radu, podneo tužbu za naknadu štete zbog nezakonitog otkaza. Pri tome, nastalo oboljenje usled koga je tužiočeva životna aktivnost bila umanjenja, nije dovelo do gubitka pravne i poslovne sposobnosti tužioca, tako da je mogao da shvati značaj svojih radnji (propuštanja) i njihovih posledica. Iz navedenih razloga, navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tuženom se ne priznaju troškovi odgovora na reviziju, u smislu člana 154. ZPP, jer isti nisu bili potrebni za vođenje parnice, zbog čega je odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić