Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je, na osnovu ugovora o radu i pratećih aneksa, bio u radnom odnosu kod tužene na određeno vreme od 16.09.2008. godine do 01.08.2010. godine, kada je zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme, obavljajući prvo poslove na radnom mestu ''...'', a od 15.09.2013. godine na radnom mestu ''agent osiguranja .. za prodaju ... osiguranja'', koja radna mesta obuhvataju istu vrstu poslova. Na osnovu rešenja o godišnjem odmoru za 2020. godinu, tužilac je deo godišnjeg odmora za tu godinu koristio u avgustu 2020. godine, tokom kog meseca je radio 11 radnih dana. Tužena je 11.09.2020.godine donela obaveštenje u vezi sa nedostacima u radu, kojim je tužioca obavestio da u periodu od tri meseca (jun, jul i avgust 2020.godine) nije ostvario osnovni plan mesečne naplaćene premije od 13.000,00 dinara, iako nije bilo objektivnih razloga za takve rezultate, jer nije odsustvovao sa rada zbog bolesti i da je neophodno da u cilju otklanjanja nedostataka u radu i poboljšanja rezultata, tokom septembra 2020.godine, prisustvuje organizovanim dodatnim obukama u vezi sa prodajom ... osiguranja, te da nakon toga realizuje dodeljeni planski zadatak. Neposredni rukovodilac tužioca nije postupio u skladu sa navedenim obaveštenjem i za tužioca nije organizovao dodatnu obuku, ali je sačinio izveštaj od 05.11.2020. godine u kome je konstatovano da je obuka sprovedena. Služba za ljudske resurse tužene stavila je predlog da se tužiocu otkaže ugovor o radu iz razloga što, nakon opomene, datih uputstava i sprovedene obuke nije poboljšao svoj rad, jer u septembru i oktobru 2020. godine nije ostvario osnovni mesečni plan, uz zaostatak neostvarenog mesečnog plana iz ranijeg perioda. Na osnovu tog mišljenja tužena je donela pobijano rešenje br. .. od 20.11.2020. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu na osnovu odredbe člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, iz razloga što ne ostvaruje rezultate rada i što nakon pisanog obaveštenja nije poboljšao svoj rad, u ostavljenom roku. U obrazloženju odluke navedeno je da je razlog neostvarivanja rezultata rada zaposlenog njegovo nezalaganje u radu, jer je bio upoznat sa mesečnim planom, koji nije ostvario u junu, julu i avgustu 2020. godine, da mu je uručeno obaveštenje o nedostacima u radu kojim su mu data uputstva i određen rok od mesec dana za poboljšanje rada, te da je tokom oktobra 2020. godine prisustvovao dodatnim obukama za prodaju polisa ... osiguranja, ali da i u oktobru i novembru 2020. godine nije ostvario mesečni plan od 13.000,00 dinara naplaćenih polisa, iako u tom periodu nije bio sprečen za rast zbog bolesti. Na osnovu odredbe člana 117. Kolektivnog ugovora tužene, koji je važio u momentu donošenja pobijane odluke, predviđeno je da zaposlenom koji tri meseca ne ostvaruje rezultate rada ili pokazuje da nema znanje ili sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, rukovodilac organizacione jedinice u kome zaposleni radi, daje pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, u kom mu daje uputstva i određuje da u roku od mesec dana poboljša rad, a ako zaposleni u ostavljenom roku ne poboljša rad i ne pokaže zadovoljavajuće rezultate rada, poslodavac mu može, obrazloženim rešenjem, otkazati ugovor o radu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca usvojio nalazeći da tužena, u osporenom rešenju, prilikom obrazlaganja razloga za otkaz ugovora o radu tužiocu, nije pružila jasne razloge za tvrdnju da tužilac nije ostvario mesečni plan za jun, jul i avgust 2020. godine, zbog nedovoljnog zalaganja u radu. Ovo iz razloga, što prilikom ocene rezultata rada tužioca za navedeni period, tužena nije uzela u obzir da je tužilac deo godišnjeg odmora koristio u avgustu 2020. godine, pa tužiocu, za taj mesec, nije umanjen plan, a osim toga, tužena, prilikom ocene rezultata rada tužioca nije posebno cenila novonastale okolnosti da je tužilac bio u obavezi da primenjuje mere za sprečavanje zaraze zbog pandemije izazavane virusom covid 19, iako je priroda posla agenta za prodaju ... osiguranja podrazumevala lični kontakt sa budućim klijentima, te da je primena ovih, tada potpuno novih mera, značajno otežavala tužiočev rad. Pored toga, tužena nije postupila na način predviđen njenim Kolektivnim ugovorom koji reguliše proceduru za otkaz ugovora o radu zaposlenom zbog neostvarivanja rezultata rada, jer za tužioca nije organizovana obuka a sačinjen je izveštaj da je njegova obuka sprovedena, pa je prvostepeni sud zaključio da je tužiocu radni odnos kod tužene prestao nezakonito.

Drugostepeni sud je prihvatio zaključak prvostepenog suda da je pobijana odluka nezakonita, ukazujući da ono što je tužena navela da se daje kao uputstvo za poboljšanje rada, po sadržini ne predstavlja uputstvo, već pobrojane ugovorne obaveze tužioca iz aneksa ugovora o radu od 08.12.2017. godine, na koji način tužena, kao poslodavac, nije ispunila obavezu iz člana 180.a Zakona o radu, koji uslov je neophodan za otkaz ugovora o radu zaposlenom, jer u pisanom obaveštenju u vezi sa nedostacima u radu zaposlenog (pored izdatog uputstva da tokom septembra 2020.godine prisustvuje organizovanim dodatnim obukama za prodaju ... osiguranja i sačinjenog izveštaja koji ''fingira'' informaciju da je obuka tužiocu organizovana), nije navedeno šta to tužilac u svom radu i u ostavljenom roku treba da ispravi i poboljša, kao i na koji način to sve da uradi u odnosu na ugovorene obaveze, a neostvarene rezultate rada u navedenom periodu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/2005 ... 95/2018), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Na osnovu odredbe člana 180.a Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom iz člana 179. stav 1. tačka 1. ovog Zakona, da otkaže ugovor o radu ili izrekne neku od mera iz člana 179.a ovog Zakona, ako mu je prethodno dao pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku.

Na osnovu odredbe člana 117. Kolektivnog ugovora tužene od 27.07.2018. godine, predviđeno je da zaposlenom koji tri meseca ne ostvaruje rezultate rada ili pokazuje da nema znanje i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, rukovodilac organizacione jedinice u kojoj zaposleni radi, daje pismeno obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, daje mu uputstva i određuje da u roku od mesec dana poboljša rad, a ako zaposleni u ostavljenom roku ne poboljša rad i ne pokaže zadovoljavajuće rezultate rada, tužena mu može, obrazloženim rešenjem, otkazati ugovor o radu u okviru roka zastarelosti.

U konkretnom slučaju, tužilac nije ostvario predviđeni mesečni plan naplate premije osiguranja, pa mu je tužena, kao poslodavac, uručila obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu i dala mu uputstvo da prisustvuje odgovarajućim obukama, međutim, nakon toga, za tužioca nije organizavana dodatna obuka. Pri tom, tužilac nije ostvario mesečni plan rada u junu, julu i avgustu 2020.godine, kada su primenjivane posebne mere zaštite za sprečavanje zaraze zbog pandemije izazvane virusom covid 19, što predstavlja opravdani razlog za neostvarivanje planiranih rezultata, imajući u vidu da je priroda posla agenta za prodaju ... osiguranja takva da podrazumeva lični kontakt sa budućim klijentima, koji je primena zdravstvenih mera zaštite, značajno otežavala. Takođe, tužena nije postupila na način propisan odredbom člana 180 a Zakona o radu, imajući u vidu da za tužioca nije organizovala dodatnu obuku, pa mu nije omogućila da poboljša rad, u ostavljenom roku. Zbog toga, tužena neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu ishod postupka.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković