Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1949/2024
15.01.2025. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Nešković, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ DOO Gornji Milanovac, koga zastupa Mirjana Ponjević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 942/23 od 08.02.2024. godine, u sednici održanoj 15.01.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 942/23 od 08.02.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 146/21 od 08.12.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je rešenje tuženog broj .. od 03.03.2014. godine o otkazu ugovora o radu poništeno kao nezakonito i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad na odgovarajuće radno mesto pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka plati 263.250,00 dinara pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 942/23 od 08.02.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 146/21 od 08.12.2022. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se rešenje tuženog broj .. od 03.03.2014. godine o otkazu ugovora o radu poništi kao nezakonito i obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na odgovarajuće radno mesto pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 10.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenih pred drugostepenim sudom na koje se neosnovano ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima radnog mesta rukovaoca magacina M 11032 i M 11043 po osnovu ugovora o radu sve do donošenja rešenja tuženog od 03.03.2014. godine kojim mu je otkazan ugovor o radu broj .. od 28.03.2011. godine sa pripadajućim aneksima. Tužiocu je stavljeno na teret da je učinio povredu radne obaveze i radne discipline propisane članom 74. stav 1. tač. 3, 21. i 26. Kolektivnog ugovora, tako što je dana 24. i 27.12.2013. godine neposredno pre popisa magacina u svojstvu magacionera računopolagača neovlašćeno u informacionom sistemu kreirao trebovanje i na osnovu tako fiktivnog trebovanja u informacionom sistemu izvršio transakciju izdavanja ukupno 246,72 kilograma bakra, bez prethodnog dokumenta – trebovanja alatnice i bez stvarnog fizičkog izdavanja materijala iz magacina, a sve u cilju prikrivanja pred godišnji popis fizički nedostajućih količina bakra u magaicinu čiji je on bio rukovalac i računopolagač. Pre nego što je to uradio tužilac je bio upozoren od strane direktora da ništa ne radi dok se ne izvrši sravnjenje ali taj nalog usmeno dat od direktora nije ispoštovao. Na takav način je alatnicu neosnovano i bez trebovanja iste neovlašćeno zadužio kao da je potrošio devet pozicija bakra u količinama i ukupnoj nabavci navedeno izrekom rešenja. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu je uručeno upozorenje dana 03.02.2014. godine sa identičnom sadržinom kojom je tužilac upozoren da je učinio naznačenu povredu radne discipline. Rešenje je doneto shodno članu 179. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o radu i članu 74. stav 1. tač. 3, 21. i 26. Kolektivnog ugovora kod poslodavca u vezi sa članom 14. Ugovora o radu. U odgovoru na upozorenje tužilac se izjasnio da jeste izvršio naznačenu transakciju ali ne u cilju prikrivanja nedostajuće količine bakra u magacinu već kako bi stanje trebovanja usaglasio sa faktičkim stanjem, jer je bila praksa da radnici u njegovom odsustvu samostalno uzimaju potrebni materijal zbog čega se iskazani nedostatak materijala pre godišnjeg popisa zatvara trebovanjem od strane alatnice iz kog razloga je izvršio transakciju izdavanja materijala u količini koja je nedostajala. U svom odgovoru sindikat se izjasnio da je tužilac učinio povredu radnih obaveza ali je predložio da poslodavac primeni odredbe Zakona o radu i Kolektivni ugovor kod poslodavca. Kod tuženog je bila praksa da se vrši „peglanje“ vezano za nedostatak materijala ali kad su u pitanju male količine od 500 grama do 3 kilograma bakra. Tužilac je svojom šifrom neovlašćeno kreirao TP nalog i neovlašćeno prebacio nedostajući bakar na troškove proizvodnje pre popisa. Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 197/16 od 28.03.2017. godine tužilac je oslobođen od odgovornosti da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 234. stav 1. KZ i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. u vezi stava 1. KZ.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca. Zaključio je da nisu ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o radu za davanje otkaza ugovora o radu. Na tuženom je bio teret dokazivanja jer nije dokazao da je tužilac povredio radne obaveze i da je postupao protivno usmenim nalozima zakonskog zastupnika tuženog direktora preduzeća kada je prilikom izdavanja bakra nalogom isti prebacio na alatnicu dana 24.12. i 27.12.2013. godine. Prvostepeni sud zaključuje da se iz rešenja o otkazu ugovora o radu ne vidi konkretno koje je to zabrane tužilac prekršio jer kreiranje TP naloga nije bilo kršenje naloga direktora tuženog, direktor na sastanku krajem 2013. godine nije zabranio da kreira TP nalog već je rekao da se roba vrati na stanje u magacinu. Pri činjenici da su i drugi radnici mogli da ulaze u magacin i uzimaju materijal pri čemu se postupalo suprotno propisanoj proceduri davanja robe i pravilniku tuženog to proizlazi da tužilac nije ispoljio takav stepen neodgovornosti koji bi mogao dovesti do toga da mu tuženi otkaže ugovor o radu.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Po shvatanju drugostepenog suda odredbom člana 179. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 32/13) koje odredbe su važile u vreme donošenja pobijane odluke, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi da ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom i ugovorom o radu (tačka 2), ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca. Osim toga članom 73. stav 1. tač. 2. i 3. Kolektivnog ugovora kod poslodavca kao i odredbom člana 74. stav 1. tač. 3, 21. i 26. Kolektivnog ugovora, predviđeno je da će se opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu smatrati svaka povreda radne obaveze učinjene od strane zaposlenog utvrđena ovim ugovorom ili ugovorom o radu i nepoštovanje pravila ponašanja sadržanim u opštim aktima poslodavca a naročito: neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje poslova, nezakonito raspolaganje imovinom i druge nezakonite radnje, kao i falsifikovanje novčanih i drugih sredstava, dokumenata i isprava. Tumačenjem odredbe člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu proizlazi da otkazni razlog zbog povrede radne obaveze ne mora biti prethodno propisan aktom poslodavca već je dovoljno da se zaposleni ponaša suprotno zahtevima poslodavca, činjenjem ili nečinjenjem kojim se narušava tehnološka, organizaciona bezbednosna i svaka druga disciplina, pri čemu se radi o takvom disciplinskom ponašanju zaposlenog koji se ne može tolerisati i koji je tako da je po razumnoj oceni nepodnošljivo da zaposleni može nastaviti rad kod poslodavca.

U konkretnom slučaju, tužilac je postupao protivno jasno izdatom nalogu direktora i van granica svojih ovlašćenja. Neovlašćeno je kreirao naloge i zadužio alatnicu za nedostajući deo materijala – bakra u količini od 246,79 kilograma (u navodno trebovanih devet pozicija). Iako se svake godine vršilo „peglanje“ nedostajućeg materijala to se činilo u slučaju kad postoji nedostatak malih količina materijala od 500 grama do 3 kilograma. U konkretnom slučaju radilo se o velikoj količini nedostajućeg bakra pa je odgovornost tužioca u toliko veća. Stoga je zaključeno da je tužilac samoinicijativno preduzimajući naznačene radnje vezano za kreiranje trebovanja koje je bilo fiktivno i zaduživanja alatnice za tu količinu nedostajućeg materijala povredio radnu disciplinu.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca.

Prema članu 179. tačka 2. i 3. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje ili ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze (koja je utvrđena opštim aktom odnosno ugovorom o radu). Prema članu 73. stav 1. tač. 2. i 3. Kolektivnog ugovora kod poslodavca predviđeno je da se opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu smatra svaka povreda radne obaveze učinjena od strane zaposlenog utvrđena tim ugovorom ili ugovorom o radu ili nepoštovanje pravila ponašanja sadržanog u opštim aktima poslodavca naročito: neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje poslova, nezakonito raspolaganje imovinom i druge nezakonite radnje, kao i falsifikovanje novčanih i drugih sredstava, dokumenata i isprava. Tužilac je i pored naloga direktora tuženog, neovlašćeno u svojstvu magacionera i računopolagača u informacionom sistemu kreirao trebovanje i na osnovu tako fiktivnog trebovanja u informacionom sistemu izvršio transakciju izdavanja ukupno 246,72 kilograma bakra bez prethodnog dokumenta – trebovanja alatnice i bez stvarnog fizičkog izdavanja materijala iz magacina, a sve u cilju prikrivanja pred godišnji popis fizički nedostajuće količine bakra u magacinu. Radi se o većoj količini bakra pa se ista nije mogla podvesti pod redovni tok „peglanja“ nedostatka materijala koji je vršen na kraju godine nakon popisa šta nedostaje od materijala. „Peglanje“ se vršilo u slučaju kad nedostaje od 500 grama do 3 kilograma a u konkretnom slučaju radilo se o velikoj količini bakra od 246,72 kilograma. Očigledno je da radnja tužioca je u sebi sadržavala disciplinsku odgovornost jer se ponašao suprotno zahtevima poslodavca činjenjem i suprotno pravilima (Pravilnika i Kolektivnog ugovora). Tužilac je bio upoznat sa svojim ovlašćenjima i svestan činjenice da uprkos izdatom nalogu direktora da ne vrši neovlašćeno kreiranje naloga i ne dira zatečeno stanje ipak samoinicijativno sve to uradio – kreirao nalog iako za to nije bio ovlašćen i zadužio alatnicu na osnovu tako fiktivnog trebovanja i izvršio transakciju navodnog izdavanja bakra po trebovanju. Očigledno je da je to učinio u cilju prikrivanja nedostajuće količine bakra u magacinu čiji je bio rukovalac i računopolagač. Pravilno je drugostepeni sud radnju tužioca podveo pod nedozvoljenu u smislu odgovornosti i osnova za prestanak radnog odnosa tužioca, a koja odgovornost je propisana citiranim odredbama Zakona o radu, Kolektivnog ugovora i Pravilnika tuženog o izdavanju robe u takvim situacijama.

Navodima iz revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Neosnovani su navodi da nijednim aktom tuženog tužiocu nije bilo zabranjeno kreitanje TP naloga a ovo iz razloga što je naloge tužilac mogao da radi samo na osnovu trebovanja alatnice kojeg u ovom slučaju nije bilo. Stoga nije mogao ni da zaduži alatnicu da je preuzet taj materijal jer nije bilo potrebnog dokumenta – trebovanja alatnice. Tužiocu se upravo stavlja na teret da je mimo naredbe direktora neovlašćeno kreirao trebovanje i na osnovu takvog trebovanja izvršio transakciju izdavanja ukupno 246,72 kilograma bakra bez prethodnog dokumenta – trebovanja alatnice i stvarnog fizičkog izdavanja materijala iz magacina. Takvo ponašanje predstavlja povredu radne obaveze i ista u smislu citiranih propisa predstavlja osnov za pokretanje disciplinskog postupka i opravdava donošenje mere prestanka radnog odnosa.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.