U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Stošić, advokat iz ..., protiv tuženog Aerodrom „Nikola Tesla“ A.D. Beograd, čiji je punomoćnik Nebojša Samardžić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1835/18 od 02.10.2019. godine, u sednici održanoj 06.04.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1835/18 od 02.10.2019. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 658/15 od 15.12.2017. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje generalnog direktora tuženog JP Aerodrom „Nikola Tesla“ o otkazu ugovora o radu broj ... od 25.12.2007. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad, dok se stavom trećim izreke Treći osnovni sud u Beogradu oglasio apsolutno nenadležnim u odnosu na deo tužbe tužioca kojom se traži da se tuženi obaveže da tužioca rasporedi na poslove u skladu s njegovom stručnom spremom, i tužbu u tom delu odbacio. Stavom četvrtim izreke, rešeno je o troškovima parničnog postupka i obavezan tuženi da tužiocu plati iznos od 428.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1835/18 od 02.10.2019. godine preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka, a tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 70.500,00 dinara. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 51.000,00 dinara, a odbijen njegov zahtev za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu broj ... od 12.02.2003. godine sa pratećim aneksima, raspoređen na radnom mestu „bravar 1“, za koje je aktom o sistematizaciji tuženog bio predviđen treći stepen stručne spreme odgovarajućeg profila, koji tužilac poseduje. Odlukom Upravnog odbora tuženog data je saglasnost na novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova od 17.12.2007. godine, kojim je ukinuto radno mesto ''bravar 1'', a zadržano radno mesto ''bravar'' sa petim stepenom stručne spreme, koje je bilo sistematizovano i ranijim Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji tuženog (Pravilnik od 30.09.2003. godine, sa izmenama i dopunama), a za koje tužilac ne ispunjava uslove u pogledu stepena stručne spreme. Osporenim rešenjem od 25.12.2007. godine tužiocu je, na osnovu čl. 179. st.1. tač.9) Zakona o radu, otkazan ugovor o radu jer je usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem posla koji je obavljao, uz utvrđeno pravo na otpremninu u iznosu od 483.044,71 dinar.

Prema stanovištu prvostepenog suda, Pravilnik tuženog o organizaciji i sistematizaciji poslova od 17.12.2007. godine nije objavljen na zakonit način budući da zaposleni nisu bili upoznati s njegovom sadržinom (menza u kojoj se nalazila oglasna tabla tuženog nije radila u vreme kada je u dostavnim knjigama zabeleženo da je Pravilnik objavljen na oglasnoj tabli), pa kako je, pored toga, tuženi propustio da prilikom proglašenja tužioca tehnološkim viškom primeni kriterijume za utvrđivanje viška, osnovan je tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad.

Prema stanovištu drugostepenog suda, iz izvedenih dokaza – dostavne knjige tuženog, te saslušanih svedoka BB i VV proizlazi da je novi Pravilnik uredno objavljen na oglasnoj tabli tuženog 17.12.2007. godine. Takođe, po mišljenju drugostepenog suda nije postojala obaveza tuženog da primenjuje kriterijume prilikom oglašenja tužioca tehnološkim viškom jer je njegovo radno mesto ukinuto iz kog razloga je prvostepena odluka preinačena i odbijen zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu i vraćanje na rad.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 179. st.1. tač. 9. Zakona o radu (''Sl. glasnik RS'', br. 24/05), važećeg u vreme donošenja pobijanog rešenja, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Uslov za otkaz od strane poslodavca je da je došlo do tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem nekog posla, kada se isti ukidaju ili je došlo do smanjenja obima posla, u kom slučaju se smanjuje broj izvršilaca na tom poslu. Navedene promene kod poslodavca u pogledu sistematizovanih radnih mesta i broja potrebnih izvršilaca moraju biti izražene u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca ili nekom drugom aktu kojim poslodavac utvrđuje organizacione delove i vrste poslova koji se obavljaju, vrstu i stepen stručne spreme, kao i druge uslove koji moraju biti ispunjeni za rad na tim poslovima.

U konkretnom slučaju tužilac je bio raspoređen kod tuženog na radnom mestu „bravar 1“ sa trećim stepenom stručne spreme, koje je novim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog ukinuto, a ostalo sistematizovano radno mesto „bravar“, za koje je predviđen peti stepen stručne spreme, koji tužilac ne poseduje. U takvoj situaciji nije reč o smanjenju broja izvršilaca na jednom radnom mestu, već o ukidanju radnog mesta ''bravar 1'', pa nasuprot revizijskim navodima poslodavac nije imao obavezu primene kriterijuma prilikom utvrđivanja viška zaposlenih.

Takođe, nasuprot navodima revizije, drugostepeni sud je pravilno zaključio da je tuženi uredno objavio Pravilnik o sistematizaciji na oglasnoj tabli dana 17.12.2007. godine, te da je isti bio dostupan svim zaposlenima, uključujući i tužioca, budući da navedeno proizlazi iz Delovodne knjige tuženog, iskaza saslušanog svedoka BB, koji je potvrdio da je po nalogu direktora pravne službe Pravilnik istakao, a kasnije i skinuo sa oglasne table, i isto svojim parafom konstatovao u delovodniku, te saslušanog svedoka VV, šefa ugostiteljstva tuženog, prema čijem iskazu su ključevi od menze po završetku rada menze predavani na rampi radniku obezbeđenja i uz potpis su zaposleni mogli da ih uzmu i vrate.

Tužiocu je zakonito otkazan ugovor o radu, pa nema uslova za vraćanje na rad kod tuženog u smislu člana 191. stav 1. ZOR-a. Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odbio zahteve stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka jer tužilac nije uspeo u ovom postupku, a odgovor na reviziju koji je podneo tuženi nije bio potreban za ovu parnicu.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić