Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je odlukom Nadzornog odbora tuženog broj .. od 10.11.2014. godine tužilac postavljen na funkciju generalnog direktora tuženog. Ugovorom o radu od 20.11.2014. godine tužilac je kao dipl.ing. ... VII stručne spreme zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 10.11.2014. godine, raspoređen na radno mesto generalni direktor. Odlukom Nadzornog odbora tuženog od 31.07.2015. godine, na zahtev Izvršnog odbora sindikata tuženog, tužilac je razrešen sa mesta generalnog direktora. Rešenjem direktora tuženog br. .. od 01.09.2015. godine tužiocu, raspoređenom na poslove generalnog direktora, prestao je radni odnos 05.09.2015. godine. U rešenju je navedeno da kod tuženog ne postoji mogućnost da se zaposlenom obezbedi drugi posao u istom ili nižem stepenu stručne spreme, te da nema pravo na otpremninu s obzirom da kod tuženog nije radio godinu dana.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, koje se ne može pobijati revizijom, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev i poništili kao nezakonito osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu.

Odredbom člana 48. stav 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 sa izmenama) je uređen položaj direktora u dva statusa: direktor može da zasnuje radni odnos na određeno vreme ili na neodređeno vreme, zaključenjem ugovora o radu iz člana 33. istog zakona. Prema stavu 3. istog člana, radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran dikretor, odnosno do njegovog razrešenja, a prema stavu 4. direktor može da obavlja poslovodnu funkciju i bez radnog odnosa i u toj situaciji pravni odnos između direktora i poslodavca se uređuje ugovorom.

Ako je direktor zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, trajanje radnog odnosa nije uslovljeno trajanjem mandata. Naime, takvo lice kome je poslovodna funkcija prestala istekom mandata ili razrešenjem pre njegovog isteka, ostaje u radnom odnosu kod istog poslodavca ukoliko prihvati da obavlja druge poslove u postupku izmene ugovora o radu, u skladu sa odredbama člana 171. i 172. Zakona o radu. Sledom rečenog, razrešeni direktor ostaje u radnom odnosu i posle razrešenja, pod uslovom da mu poslodavac ponudi drugi odgovarajući posao kod istog poslodavca u istom ili drugom mestu rada, odnosno odgovarajući posao kod drugog poslodavca u skladu sa odredbom člana 174. ovog zakona, a ako nema mogućnosti za to, on dobija položaj neraspoređenog zaposlenog za čijim radom je prestala potreba.

U konkretnoj situaciji, tužilac je sa tuženim imao zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme za poslove generalnog direktora počev od 10.11.2014. godine. Kako tužiocu tako zasnovan radni odnos nije prestao ni iz jednog od zakonom predviđenih osnova i načina iz člana 175. do 189. Zakona o radu, tužilac je posle razrešenja dužnosti direktora dobio status neraspoređenog zaposlenog, koji je trebalo da se razreši u skladu sa odredbama člana 171. do 174. Zakona o radu. Umesto toga, tuženi je doneo osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu i prestanku radnog odnosa, sa obrazloženjem da je na osnovu odluke Nadzornog odbora tuženog od 31.07.2015. godine tužilac razrešen dužnosti generalnog direktora, pa kako ne postoji mogućnost kod tuženog da mu se obezbedi drugi posao u istom ili nižem stepenu stručne spreme, doneo je rešenje na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. u vezi sa članom 182. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je nezakonito takvo otkazno rešenje jer nije bilo mesta primeni odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, kao osnova za donošenje rešenja o prestanku radnog odnosa i otkaza ugovora o radu, a navodi revizije kojima se osporava ovakvo pravno zaključivanje nisu osnovani. Ovo s toga što tuženi nije sproveo proceduru propisanu Zakonom o radu kod utvrđivanja viška zaposlenih. Tuženi za svoju tvrdnju da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu doneto nakon sprovođenja postupka proglašenja za tehnološki višak i pokušaja da za tužioca obezbedi radni odnos i kod drugog poslodavca nakon smene sa funkcije direktora tuženog, nije pružio dokaze, pa je neosnovano ukazivanje u reviziji da su nižestepeni sudovi propustili da utvrde da je navedeno rešenje u potpunosti zakonito.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode u reviziji tuženog, pa je utvrdio da su bez uticaja na pravilnost donete odluke drugostepenog suda.

Na osnovu odredbe člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić